Приморци (Срби) — разлика између измена

'''Приморци''' или '''приморски народ''' је назив за [[Срби|српско]] становништво које живи при [[Јадранско море|Јадранском мору]]. У вријеме династије [[Петровић-Његоши|Петровић-Његош]] то је био уобичајен назив за српска племена која су насељавала крај између Црне Горе и мора. Пошто је та област дуго времена била под разним властима (Млечани, Французи, Аустријанци и Турци) и изван Црне Горе, на њих се није односило црногорско име. У ширем смислу, тај назив се односи и на српско становништво цијеле Далмације и данашњег црногорског приморја. [[Српско приморје]] се у повељама Немањића не назива српским именом него се писало ''српске и поморске земље'' јер је тај крај био више насељен римокатолицима, којима се српска и словенска свијест кроз читаву историју губила и враћала у зависноти од интензитета романизације коју је спроводила римокатоличка црква преко Млечана. [[Барска надбискупија]] је основана са циљем укидања глагољице <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title= Цетињски вјесник, бр.22. 17.3.1910., чланак: Одзив штампе, укуцати бр.стр.85.|year=1910.|url= http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=682|publisher= |location= Цетиње |id=}}</ref> , а млетачке власти су законом забрањивале у Дубровнику[[Дубровник]]у службену употребу српског језика <ref>{{Cite book|last= Нодило|first= Натко|authorlink= |coauthors= |title= Први љетописци и давна хисториографија дубровачка, стр.26|year=1883|url= |publisher= ЈАЗУ|location= Загреб |id=}}</ref> у корист италијанског. {{цитат|Већ видисмо, да баш ово канцелару Ивану равенском даваше највећу главобољу, па знамо и то, да се нарочитим законом забрани, у год. 1472., члановима великога вијећа пораба српскога језика, а наложи свакоме властелину говорнику, да говори талијански.}}