Каберне фран — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Нема описа измене
Ред 5:
| image = Cabernet-franc.jpg
| caption = Каберн Фран у Виала & Верморел
| species = ''[[VitisВинова viniferaлоза]]''
| also_called = Carment, Cabonet, Gros cabernet, Petit fer, Veron, Bouchet, Bouchy, Breton ([[#Synonyms|more]])
| origin = Бордо, [[Француска]]
| hazards = <!-- Viticultural hazards -->
| regions = [[Bordо виноБордо|Бордо]], Лоира[[Лоара (департман)|Лоaра]]
| notable_wines = [[Château Cheval Blanc]]
}}
 
'''Каберне фран''' винова лоза''' је пореклом из Француске где се највише гаји-, посебно у виноградарском региону Бордоа. Распрострањена је још у Шпанији, Португалији, Румунији и Украјини. У Србији се среће као пратилац сорте Каберне Совињон. Франциска је земља са убедљиво највећом површином под засадом Каберне франа- око 15000 хектара.
Позната је и под именима ''Carment'', ''Cabonet'', ''Gros cabernet'', ''Petit fer'' и ''Veron'.
 
Ред 22:
 
== Ботанички опис ==
[[Датотека:1985 Red Willow Cabernet Franc planting.jpg|мини|десно|Виноград винске сорте Каберне фран]]
 
Сорта се одликује вегетативно јаким чокотом. Врх младог ластара се карактерише златножутом а по ивици листића црвеновинастом бојом. Зрео ластар је дебео, спљоштен, боје лешника, са кратким интернодијама и израженим коленцима тамнољубичасте боје. Лист је средње крупан, петоделан, са више отвореним него затвореним синусима. У дну синуса често постоји зубац. Петељкин синус је затворен. Лице листа је слабо наборанотло, тамнозелене боје, а наличје светло зелено са паучинастим маљама. Цвет је морфолошки и функционално хермафродитан, а оплодња добра. Грозд је средње крупан или ситан, конусног облика, средње збијен. Маса грозда варира између 70 и 140г140 грама. Бобица је средње крупна или ситна, благо овална, тамно плаве боје. Покожица је танка или средње дебела, са много пепељка. Горжђани сок је безбојан, са дискретним сортним мирисом.
 
== Агробиолошка својства ==
 
Каберне фран је позна сорта, горжђе сазрева крајем треће епохе. Принос грожђа варира од 9 до 14 тона по хектару. Највише јој одговара шпалирски систем гајења, али се у својој постојбини-у Бордоу успешно гаји на малим растојањима у облику ниског стабла.
Ова сорта даје најбољи квалитет грожђа ако се гаји на дубоким, растреститим и довољно кречним земљиштима. Сорта је средње осетљива на пламењачу и пепелницу, док је на сиву трулеж релативно отпорна.
Сврстава се у ред најодпорнијих према зимским мразевима.
 
== Технолошка својства-примена у винарству ==
[[Датотека:Cabernet Franc from Red Willow vineyard.jpg|мини|десно|Флаша вина од винске сорте Каберне фран]]
Садржај шећера у грожђаном соку креће се од 20 до 22%, а удео укупних киселина 6 до 9 грама по литру. Грожђе се користи за справљање брхунских и квалитетних црвених сортних вина или се купажира са винима сорте Каберне совињон дајући чувено бордовско вино. Вино ове сорте је веома цењено и њено гајење се препоручује у свим рејонима где за то постоје повољни еколошки услови.
 
== Порекло ароме у вину ==
Садржај шећера у грожђаном соку креће се од 20 до 22%, а удео укупних киселина 6 до 9 грама по литру. Грожђе се користи за справљање брхунских и квалитетних црвених сортних вина или се купажира са винима сорте Каберне совињон дајући чувено бордовско вино.
Вино ове сорте је веома цењено и њено гајење се препоручује у свим рејонима где за то постоје повољни еколошки услови.
 
Вина каберне фран су воћнијег укуса и са израженим вегетативним тоном, са мање танина и нижим ацидитетом али често и не толико пуног укуса.
Порекло ароме у вину
 
Вина каберне фран су воћнијег укуса и са израженим вегетативним тоном, са мање танина и нижим ацидитетом али често и не толико пуног укуса.
Специфичне ароме које се могу запазити у Каберне франу зависе како од региона у ком се гаји тако и од стила и начина производње. Оно што се најчешће препознаје у ароми и на укусу су: паприка бабура, малина, јагода, шљива, вишња, лист дувана, љубичица, и зачински тонови.
 
== Литература ==
# Ботаника винове лозе, Мирослав Милосављевић, 2012.
# Технологија гајења винове лозе, проф. др. Небојша Марковић