Прашак за пециво — разлика између измена
Нова страница: {{почетник|29|12|2016}} {{АГРО2016}} ==Прашак за пециво== '''Прашак за пециво''' је средство за нарастанје… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 29. децембар 2016. у 22:24
Управо овако су изгледали први чланци неких сада искусних википедијанаца. Почетник треба самостално или уз помоћ других корисника да, након што се упозна са основама уређивања, чланак среди како би се уклопио у стотине хиљада постојећих чланака. Можете да затражите помоћ на Тргу или се обратите за помоћ неком од чланова Википројекта почетнички чланци. Ако имате питања, недоумице и предлоге, користите страницу за разговор. Чланак је означен овим шаблоном 29. 12. 2016. Ако не буде исправљен након седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан. |
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Пољопривредном факултету универзитета у Београду у Београду. Датум уноса: новембар—децембар 2016. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Прашак за пециво
Прашак за пециво је средство за нарастанје теста, у призводњи разних пецива и дезерата. Прашак за пециво представља, замену за квасац и друге супстанце,које су сматране лошим по људе или сам производ.[1]Прашак за пециво
Прашак за пецивоје средство за нарастанје теста, у призводњи разних пецива и дезерата . Прашак за пециво представља, замену за квасац и друге супстанце,које су сматране лошим по лјуде или сам производ.
]]
Добијање и механизам деловања
Натријум карбонат,представлја призвод реакције између натријум хидроксида и углјен диоксида: <chem> CO2 + 2 NaOH → Na2CO3 + H2O<chem> Натријум бикарбонат,основну компонету прашка за пециво,добијамо далјим додаванјем углјен диоксида:
<chem>Na2CO3 + CO2 + H2O → 2 NaHCO3<chem> Прашак за пециво,у кисело – базној реакцији, ослобађа угљен диоксид у тесту, при чему настају мехурићи због којих тесто почиње да нараста.
Историја
1830-тих година примећено је да се додавањем натријум бикарбоната и киселог млека у тесто, пецива добијала мекшу и ваздушастију структуру. Као решење за проблем додаванја киселог млека у тесто, 1840. у употребу је уведен тартар.Тартар је био један од производа ферментације вина.[2] Након тога 1843. Британски хемичар, Алфред Бирд, патентирао је и произвео модерну верзију праска за пециво, са циљем да омогуци призводњу безкваснок хлеба, за лјуде алргичне на квасац . Јустус фон Леибих,немацки хемицар, 1846. вршио је експеримент, у коме је покушао да дигне тесто помоћу натријум бикарбоната . 1855 године Ебен Нортон Хорсфорд основао је фабрику за производњу праска за пециво.Такође, патентирао је први калцијум фосфатни прашак за пециво. 1866. основана је компанија за производњу праска за пециво Royal Baking Powder Company, чији су осничи браћа Хогланд.[3]
Прашак за пециво и сода бикарбона
Иако се прашак за пециво и сода бикарбона користе у усту сврху (нарастанје теста),ове две супстанце битно се разликују по хемијском саставу. Наиме, сода бикарбона се састоји само из натријум бикарбоната. Док прашак за пециво поред натријум бикарбоната, чине тартар (KHC4H4O6) и кукурузни скроб. Оно што им је заједничко јесте то да имају исти начин деловања на тесто, па је зато могуће једно као замена друго при производнји пецива.[4]