Прокариоте — разлика између измена

Неке бактерије око ћелије образују огроман број протеинских филамената, тзв. [[пили|пила]], које служе за причвршћивање за одговарајућу подлогу. Покретљиве бактерије образују дугачке бичеве ([[бич (биологија)|флагелуме]]) изграђене од протеина [[флагелин]]а.

 

 

Иако је без ћелијских органела ова ћелија обавља сличне функције као и еукариотска и то у одређеним деловима ћелије. [[Ћелијско дисање]] обавља се помоћу низа [[ензим]]а ([[респираторни ланац]] ензима) који су везани за ћелијску мембрану. Осим тога за мембрану је, најмање на једном месту, везана ДНК, а везани су и ензими који учествују у [[репликација ДНК|репликацији]] и деоби. Да би се укупна површина мембране повећала, а тиме и интензитет процеса везаних за њу, долази до образовања уврата мембране названих [[мезозом]]и. Код [[модрозелене бактерије|цијанобактерија]], које могу да обављају фотосинтезу, за уврате мембране су везани [[пигмент]]и и ензими који учествују у [[фотосинтеза|фотосинтези]].