Летопис попа Дукљанина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 82:
{{citat|...према садржају привилегија, које су прочитане у присуству народа, написао је (Светопелек) привилегије и овако поделио регије и провинције своје државе и одредио њихове границе. Оне дуж тока вода, које теку од планина према југу и уливају се у море, назвао је Приморјем. Оне дуж вода које теку од планина према северу и уливају се у велику реку Дунав, назвао је Србијом. Затим је Приморје поделио на две провинције. Ону од места Дувно... до Винодола назвао је Белом Хрватском, која се зове и Доња Далмација... ону од истог места Дувна па све до града Бамбалоне, који се сада зове Драч, назвао је Црвеном Хрватском, која се зове и Горња Далмација... Србију пак која се зове и Загорје, поделио је на две провинције: једну, од велике реке Дрине према истоку све до Борове планине, назвао је Босном; другу, од исте реке Дрине према истоку све до Лапије и Скадарског језера, назвао је Рашком.}}
{{col-end}}
Хрватски историчар црногорског порекла [[Савић Марковић Штедимлија|Штедимлија]] ([[1937]]) у делу "[[Regnum Sclavorum]]" (Kraljevstvo Slavena), које је у ствари хрватска верзија Летописа Попа Дукљанина, проналази термин [[Црвена Хрватска]] која се простирала од Дувна до Драча. Тај текст историчари одбацују као веродостојан извор пошто не само да се зна да је пристрасан и написан у Хрватској 5 векова после оригиналног летописа већ је у тоталној контрадикцији са историјским изворима из истог периода. Сама чињеница да постоји "хрватска верзија" која је "пронађена" вековима касније дискредитује Regnum Sclavorum као иоле озбиљан извор, историчари га представљају као "[[wishful thinking]]" односно оно што би Хрвати волели да буде а што је ипак далеко од истине.
[[Paul Stephenson]] [http://homepage.mac.com/paulstephenson/trans/lpd1.html пише] да је тај текст "одбачен од стране историчара" ("dismissed out of hand by historians") као и да је "сачуван само у касним и претерано измењеним верзијама" ("preserved only in late and wildly divergent versions"). Такође се каже да "разне непрецизне и тотално нетачне тврдње чине овај извор непозузданим" ("Various inaccurate or simply wrong claims in the text make it an unreliable source."), овај рад је по мишљењу модерних историчара углавном фикција ("This work is, as the majority of modern historians think, mainly fictional, or wishful thinking")
| |||