Андрија III Млечанин — разлика између измена

| отац = [[StephenСтефан the PosthumousПостхумни]]

Андрија је био син [[Стефан Постхумни|Стефана Постума]] и Млечанке [[Томасина Моросини|Томасине Моросини]]. Његов отац потиче из трећег брака краља [[Андрија II Арпадовић|Андрије II]] са Беатрисом од Есте-Фераре. Уочи Стефановог рођења краљ је умро, а наследник [[Бела IV]] није хтео признати свог брата, оптужујући Беатрису за брачну неверу. Трудна Беатриса се преобукла у мушку одећу и побегла је брату у Италију, где је родила сина Стефана.

Стефан се након дугог лутања настанио у Венецији, где се оженио Млечанком Томасином Моросини. У рату против [[Угарско краљевство)|Угарске]], [[Чешка (Бохемија)|Чешка]] је подржавала Стефана, али склапањем мира обавезала се да ће с тим престати. Убрзо, током [[1271]]. године, Стефан је умро, оставивши удовицу и сина Андрију, на којег је пренео своја права на положај хрватског војводе. Због великог незадовољства владавином краља [[Ладислав IV Куманац|Ладислава IV Куманца]], део племства је огорчен безвлашћем у држави и краљевим раскошним животом, почео размишљати да изабере новог краља. То је искористио Андрија и кренуо по круну на позив својих присталица, међутим у [[Међимурје (област)|Међимурју]] га је заробио Арнолд Хахот ''(-{Arnold de genere Hahót}-)'' и предао аустријском војводи Алберту I, који га је затворио. У међувремену краља [[Ладислав IV Угарски|Ладислава IV]] убили су [[Кумани]], а како је Мађарска остала без владара из рода Арпадовића, онда су Андрију III позвали да преузме власт.

Андрија III је био једини преостали мушки изданак династије [[Арпадовићи|Арпадовића]]. Крунисао се [[28. јул]]а [[1290]]. у [[Столни Београд|Столном Београду]], међутим против њега су се удружила три моћна противника која су му оспоравала право на власт. Немачки краљ [[Рудолф I Хабзбуршки|Рудолф I]] тврдио је да је краљ Бела IV предао Хрватску и Угарску у наслеђе цару [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридриху II]], који је те земље касније предао своме сину војводи Алберту I. Међутим тај уговор је постао аутоматски неважећи, пошто је Фридрих -{II}- требало да помогне Бели -{IV}- у случају да се [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарска]] нађе у опасности, а он то није учинио у време [[Монголско-угарски сукоби|монголских освајања]]. Против царевих тежњи је иступио [[папа Никола IV]] истичући да је УгарскокраљевствоУгарска под управом Свете Столице. [[Напуљ]]ска краљица [[Марија Угарска (напуљска краљица)|Марија Угарска]], сестра краља [[Ладислав IV Куманац|Ладислава IV Куманца]], истицала је да је она једина законита наследница мађарске круне, а своја је права пренела на сина [[Карло Мартел Анжујски|Карла Мартела]]. Папа је озаконио ту тврдњу, па је легат крунисао Карла Мартела за краља.