Теорије учења — разлика између измена

{{сређивање|унутрашње везе}}

'''Теорије учења''' у образовању представљају концепте који описују како се информације примају, обрађују и задржавају током учења. Когнитивни, емоционални и фактори средине, као и претходно искуство, заједно утичу на стицање знања и вештина.<ref>Illeris, Knud (2004). The three dimensions of learning. Malabar, Fla: Krieger Pub. Co. ISBN 978-1-57524-258-3.</ref> <ref>Ormrod, Jeanne (2012). Human learning (6th ed.). Boston: Pearson. ISBN 978-0-13-259518-6.</ref><br />

Следбеници '''бихевиористичке теорије''' посматрају учење као вид условљавања и заступају систем награђивања у образовању, а учење виде као промену у понашању. С друге стране, следбеници '''когнитивне теорије''' сматрају да је превише ограничавајуће свести дефиницију учења на промене у понашању, па већу пажњу посвећују самом ученику а не факторима средине која га окружује, и притом се највише фокусирају на памћење. Следбеници новије '''теорије конструктивизма''' сматрају да способност особе да учи зависи у великој мери од онога што та особа претходно већ зна, и да се стицање новог знања одвија у виду надоградње на већ постојеће знање и искуство (конструисање новог знања на већ постојеће - конструктивизам). '''Трансформативна теорија учења''' наглашава често неопходне промене које се одвијају у начину размишљања ученика.<br />