Винова лоза — разлика између измена

{{Taxobox

| image = Close up grapes.jpg

| image_width = 250п

| regnum = -{[[Биљке|Plantae]]}-

| divisio = -{[[Скривеносеменице|Magnoliophyta]]}-

| genus = '''''-{Vitis}-'''''

| genus_authority = [[карл фон Лине|-{L.}-]]

| subdivision_ranks = врсте

| subdivision =

| zivotna_forma = пузавице

}}

 

== Порекло винове лозе и историјат њеног гајења ==

[[Датотека:Filoksera01.jpg|мини|Филоксера]]

 

На основу писаних података се може рећи да је култура гајења винове лозе стара 7000-9000 година. У тадашњим земљама централне и [[Мала Азија|Мале Азије]] ([[Феникија]], [[Персијско царство|Персија]], [[Медија]], [[Асирско краљевство|Асирија]], [[Палестина]] итд.), и [[Северна Африка|северне Африке]] ([[Египат]]), култура гајења винове лозе је била на врло високом нивоу.

 

 

Званична наука каже да су Феничани научили своју браћу [[Трачани|Трачане]] да се баве виновом лозом, иако је она постојала у тим крајевима знатно раније. Трачани су култури гајења винове лозе научили придошле [[Грци|Грке]] из [[Африка|Африке]], а ови су ширећи своје колоније по средоземљу даље ширили ту културу. Придошла „италска“ племена из Египта и [[Етиопија|Етиопије]], од којих је настао део потоњих [[Антички Рим|Римљана]], су виноградарство научили од Рашана и Етрураца. Римљани су изузетно заволели винову лозу и ширили су и унапређивали културу њеног гајења.

 

У периоду друге половине 19. века, над виноградарством Европе, надвио се црни вео, звани филоксера или сушибуба. Филоксера или сушибуба је инсект, који је пренешен из [[Северна Америка|Северне Америке]] у Европу, који је оштећујући коренов систем биљака винове лозе, довео до пропадања скоро свих винограда на старом континету. Због филоксерне кризе, која је потресала виноградарство Европе, постојала је потреба, у развијеним виноградарским земљама, да се оно брзо обнови. Требало је пронаћи род, и врсте унутар њега, које би имале коренов систем отпоран према филоксери, а квалитет плода као евро-азијска лоза. Решење се састојало у томе да се на америчку лозу, која ће дати подземни део, накалеми племенита лоза, која ће дати надземни део. Коренов систем америчке лозе такође напада филоксера, али не проузрокује велике повреде, те чокот несметано живи дуго година.

 

== Биологија винове лозе ==

 

=== Род Vitis ===

# америчка

# евро-азијска

# источно-азијска

 

== Морфологија органа винове лозе ==

=== Корен ===

Код лозе разликујемо коренов систем који постаје из семена – коренов систем сејанца, и онај који настаје из појединих вегетативних делова лозе – адвентивни коренов систем.

 

'''Коренов систем сејанца''' има лоза која је размножена семеном. У култури се то примењује ретко, и то само у циљу стварања нових сорти и хибрида племените

лозе и лозних подлога. Зачетак корена се налази у ембриону – клици, смештеној у семенки.

 

'''Адвентивни коренов систем''' настаје из вегетативних делова лозе, најчешће из зелених или зрелих ластара или чак из кракова. Делови зелених или зрелих листара, постављени у повољне услове, у земљишту или води, лако се и брзо укорењују.

=== Стабло ===

Стабло винове лозе представља надземни део чокота који се завршава зељастим – несазрелим ластарима (у једном делу вегетације) или зрелим ластарима (по опадању лишћа у јесен).

 

У стаблу се током вегетације нагомилавају велике количине резервних хранљивих материја које су неопходне за развој чокота у наредној години. Најзад, стабло

повећава висину и површину чокота ради смештаја већег броја родних елемената и постизања бољих приноса грожђа.

 

Стабло може да буде разгранато или без разгранавања. Код врло ниског стабла кад нема вишегодишњих огранака, глава чокота представља стабло. Вишегодишњи огранци стабла називају се кракови и родни чворови. Број кракова је зависан од облика чокота, а на чокоту их може бити 2-6. Правац кракова је усправан, кос или водораван. Код неких облика чокота кракови се завршавају ластарима, углавно код кракова вертикалног или косог правца. Дуги облици чокота имају по дужини кракова родне чворове са ластарима. Родни чворови су задебљања на крацима, на којима се резидбом остављају родни елементи, кондири или лукови.

=== Грозд ===

После оплођења и образовања бобице, цваст винове лозе постаје грозд. Грозд се састоји из два јасно одвојена дела: бобице и шепурине. Бобице су са осталим делом шепурине спојене петељчицама.

 

Део главне осовине, од места причвршћења за ластар до првог бочног гранања, зове се петељка грозда. Петељка грозда може бити кратка, средње дужине и дугачка, што зависи од сорте.

 

Облик, тежина и величина грозда зависе од сорте и услова средине. По облику су гроздови разних сорти разноврсни. Ипак, могу се сврстати у неколико оснивних типова: ваљкаст (цилиндричан), купаст, ваљкасто-купаст, криласт и разгранат. Између ових основних облика типова гроздова постоје и многи прелазни облици. Према томе да ли су бобице у грозду приљубљене или размакнуте, имамо више или мање збијене гроздове. Винске сорте имају већином збијене гроздове, док стоне сорте, и оне комбинованих својстава имају растресите.

== Годишњи биолошки циклус развића винове лозе ==

Животне појаве чокота током једне године чине годишњи биолошки циклус развића, који траје од почетка кретања сокова једне године до почетка кретања сокова наредне године.

 

У умереној климатској зони годишњи циклус развића састоји се из два периода: периода активног живота или периода вегетације, и периода притајеног живота или

{{посебан чланак|Заштита винове лозе од болести}}

Винова лоза је до половине 19. века у Европи била гајена скоро без икакве заштите. Несрећним преношењем болести и штеточина из Северне Америке, почиње мучно и тешко раздобље европског виноградарства. Стална и успешна заштита винове лозе, од разних болести и штеточина, постаје највежнија преокупација једног виноградара.

'''Племењача''' је једна од најопаснијих болести винове лозе. Појављује се скоро сваке године и причињава велике штете на виновој лози. У мају се појављују препознатљиве уљане пеге на лишћу, које се са наличја лишћа уочавају као беличаста превлака. После ширења и спајања флека, велика повшина листа изумире и постаје мрка, као пламеном захваћена, по чему је болест добила име. Могу бити захваћени сви зељасти делови биљке, а развоју болести погодује кишовито време. Гљива која проузрокује ову болест је Plasmoparaviticola.

 

'''Пепелница''' у новије време причињава веће штете виноградарима од племењаче. У пролеће се на лишћу, цветовима, ластарима и бобицама, јавља карактеристична пепељаста превлака. Лишће се суши и увија, ластари су кратки и неразвијени, младе бобице се смежурају и суше, док старије пуцају и труну. Гљива која проузрокује болест (Oidiumtuckeri) ствара пепељасту превлаку од спора, које се разносе ветром и кишом. За развој пепелнице није толико потребна киша, као код племењаче, већ је довољно да ваздух буде засићен воденом паром.

 

'''Сива трулеж грожђа''' појединих година, посебно када је кишна јесен, причињава велике штете виноградарима. Први знаци болести могу да се уоче још у пролеће, када могу бити захваћени млади ластари, пупољци, или нешто касније неразвијене цвасти. Препознаје се по округластим, крупним, тамнијим пегама, у оквиру којих ткиво бобица омекшава и трули, услед чега се бобица смежурава. По сивој превлаци на гроздовима болест је добила име сива трулеж. Гљива која проузрокује болест је Botritiscinerea.

 

'''Фомопсис''' је болест која узима све више маха у виноградима, коју узрокује гљива Phomopsis viticola, док је секундарни паразит Guignardia baccae. Највише штете проузрокује у годинама када је у време отварања окаца кишовито. Тада долази до пропадања зимских окаца, због чега се на чокоту не развија довољан број ластара. Из тих разлога може доћи до сушења појединих делова, или чокота у целини.

 

'''Еутипиозно изумирање винове лозе''' представља изумирање винове лозе које проузрокује Eutypalata. Ово је једно од најштетнијих обољења које захвата дрвенаста ткива. Овај паразит је познат у свим деловима света, где се гаји винова лоза. Јачина појаве овог паразита зависи од количине падавина.

 

== Класификација рода - списак врста ==

=== подрод ''-{Muscadinia}-'' <small>-{Planch.}-</small> ===

:-{''Vitis rotundifolia'' <small>Mchx.</small>

 

=== подрод ''-{Euvitis}-'' <small>-{Planch.}-</small> ===

:''Vitis labrusca'' <small>L.</small>}-

:''Vitis aestivalis'' <small>Mchx.</small>

:''Vitis lincecumii'' <small>Muns.</small>

* [[Грожђе]]

* [[Виноградарство]]

 

== Литература ==

{{refend}}

== Спољашње везе ==

{{Commonscat|Vitis}}

 

[[Категорија:Vitales]]