Арпадовићи — разлика између измена

нема резимеа измене
'''Арпадовићи''' или '''Арпадовци''', '''Арпади''', '''лоза династије Арпад''' ({{Јез-мађ|Árpádok, Árpád-ház}}, {{Јез-слова|Arpádovci}}) су [[Краљевина Угарска (1000—1526)|угарска]] владарска династија из раног [[средњи вијек|средњег века]]. Владали су [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарским краљевством]] до [[1301]]. године. Династија је добила име по [[војвода|војводи]] [[Арпад]]у ([[890]]—[[917]]) ({{Јез-мађ|Árpád}}). Под вођством Арпада [[Мађари]] су се спустили од [[Прут]]а, [[Дњестар|Дњестра]] и [[Буг]]а у [[Панонска низија|Панонску низију]]. [[Стефан I Угарски]] је био први угарски краљ. Краљ [[Коломан]] је завладао [[Краљевина Хрватска (средњи век)|Хрватском]] [[1102]], те Далмацијом [[1107]]. године.
 
Арпадовићи су често имали сукобе са [[Византијско царство|Византијом]] и [[Млетачка република|Венецијом]]. Са Византијом, Арпадовићи су ратовали због [[Босна|Босне]] и [[Срем]]а. Половином [[11. век|XI века]], Арпадовићи су исцрпели краљевску моћ, тако да је власт у земљи прешла у руке крупних [[племство|велможа]]. У Хрватској се истичу [[Крчки кнезови|кнезови КрчкиФранкопани]], [[Шубићи]], [[Гусићи]], [[Бабонићи]] и други. Крајем [[12. век|XII века]] владавина Арпадовића претворила се у расуло. Смрћу посљедњег Арпадовића, Андрије III Млечанина [[1301]], завршава се линија ове династије на угарском престолу. Арпадову лозу на престолу наслеђују [[Анжујци]].
 
== Лоза Арпадовића ==