Бела IV — разлика између измена

52 бајта додата ,  пре 3 године
Уклоњена веза: Угарска
м (Разне исправке)
(Уклоњена веза: Угарска)
'''Бела IV''' ({{јез-мађ|Béla IV}} [[1206]] — [[3. мај]] [[1270]].) је био краљ [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]] од [[1235]]. до 1270. године из династије [[Арпадовићи|Арпадовића]].
 
Бела је био син син краља [[Андрија II Арпадовић|Андрије II]] и Гертруде Меранске, али мајку су му убили [[Угарска|угарски]] племићи [[1213]]. године. Пет година након тога, [[1218]]. оженио се ћерком војводе из [[Ница|Нице]]. Са њом је имао четворо деце.
 
За време владавине Беле IV његову државу напали су [[Монголска инвазија Европе|Монголи]] [[1241]]. године. Бела је прво побегао у [[Аустрија|Аустрију]], а потом се скривао у далматинским градовима (најдуже у [[Трогир]]у). У то време многи далматински градови стекли су статус слободних краљевских градова. Када су се Монголи повукли Бела је почео да учвршћује државу градећи замкове и градове због евентуалног повратка Монгола.
 
== Почетак владавине ==
Дошавши на власт после оца 1235. године, обрачунао се са верним очевим присталицама. Одмах је затворио очева верног властелина [[Ђула Кан|Ђулу Кана]] и наредио да се ослепи очев палат Дионисије. Одмах је извршио и ревизију поседа које је додељивао његов отац и спроводио је још неке врло омражене мере. Нови краљ је слугама зато одмах омрзнуо. Несигурном зато у сопственој краљевини, на ум му је пало да доведе оне Мађаре, који су остали у прапостојбини о којој се знало још из предања и летописа. Послао је једно посланство састављено од калуђера доминиканаца у прапостојбину некрштених Мађара и успешно су их нашли. Кад је Бела договорио с папом [[Папа Гргур IX|Гргуром IX]] њихово покрштавање и досељавање, послата је нова мисија [[1237]]. године. Међутим, већ је било касно, јер су могли само да сретну угарске избеглице, које су бежале од [[Татари|Татара]], а ови свом силом навалили из Азије у Европске степе. Татари су још [[1223]]. године напали [[Кумани|Кумане]] и Русе и потукли их.
 
Дошавши на власт после оца 1235. године, обрачунао се са верним очевим присталицама. Одмах је затворио очеваочевог верног властелина [[Ђула Кан|Ђулу Кана]] и наредио да се ослепи очев палат Дионисије. Одмах је извршио и ревизију поседа које је додељивао његов отац и спроводио је још неке врло омражене мере. Нови краљ је слугама зато одмах омрзнуо. Несигурном зато у сопственој краљевини, на ум му је пало да доведе оне Мађаре, који су остали у прапостојбини о којој се знало још из предања и летописа. Послао је једно посланство састављено од калуђера доминиканаца[[доминиканац]]а у прапостојбину некрштених Мађара и успешно су их нашли. Кад је Бела договорио с папом [[Папа Гргур IX|Гргуром IX]] њихово покрштавање и досељавање, послата је нова мисија [[1237]]. године. Међутим, већ је било касно, јер су могли само да сретну угарскемађарске избеглице, које су бежале од [[Татари|Татара]], а ови свом силом навалили из Азије у Европскеевропске степе. Татари су још [[1223]]. године напали [[Кумани|Кумане]] и [[Кијевска Русија|Русе]] и потукли их.
 
== Кумани ==
Бела IV је имао несрећу да дође на власт исте године кад је Татарски сабор (курултај) у граду [[Каракорум (град)|Каракоруму]] решио даседа се дигне на пљачку и освајање Европе. У Европи, Кумани су већ били у рату са Татарима и страховита је била Татарска мржња према њима. Још је страховитија била моћ уједињених Татара. Кумани су тад били владари влашке равнице између Дунава и Карпата. У страху од надолазеће опасности Кумани су се окренули угарском краљу, коме су понудили да буде и њихов краљ. Бела IV се полакоми и назове краљем [[Кумани]]је и овим окрене Татаре против Угарске. [[Бату-кан|Бату кан]] је довео огромну војску на југ и исток Угарске границе, а онда најпре замолио краља Белу IV да му изручи његове крвнике Кумане, што је овај одбио. Бела IV је, веровао да ће му Кумани бити добра и јефтина војска против страних непријатеља, али и страх домаћим силницима. Поглавица свих Кумана Кутун прихватио да се крсти и живи у стану, али, наравно у стварности су Кумани остали језичници, дивљаци и номади, ван области угарског суда. Радо се обилази чињеница да су многи Кумани крштени у хришћанској вери источног обреда, имали своје епископе који нису били подложни римској цркви. Само је угарски краљ био над њима, па и он је владао преко куманског поглавице. Становништво и властела су их мрзели, а логично, и домаћа угарска Црква. У овом стању почео је краљ да окупља своју бандеријалну војску, прогласио општу мобилизацију (мађ. обичај је био да коњаник по земљи носи носи крвави мач), местимично утврдио границе и позвао савезнике. Од странаца је дошао аустријски војвода [[Фридрих II Свађалица Бабенберг]] и од свег свог ангажмана у Угарској одбрани, у зловољи Мађара на Кумане, само се свађао и изазивао Кумане око Будима на мегдан, а после се вратио кући не омастивши мача татарском крвљу.
 
Бату кан је напао домаћина својих непријатеља. Татарска војска је без муке прешла угарске границе и преплавила земљу до [[Дунав]]а. Мађари су се тада, у најгоре време забавили питањем ко је крив за пропаст границе и кривили за то Кумане, па напали и убили куманског поглавицу Кундуна кад је пошао на саветовање код краља Беле IV. Сад су Кумани, да освете крв свог поглавице почели да кољу Мађаре, из Угарске бежећи на безбедну равницу јужно од Дунава, око [[Браничево (тврђава)|Браничева]], где су многи и остали, а неки су се пробили чак до Егејског мора и ступили у војну службу ромејског цару. Краљ Бела IV је окупио коначно своју угарску војску коју су савезници напустили и с татарском војском се сударио код реке Шај.