Крагујевац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 120:
=== Престоница кнежевине Србије (1818–1841) ===
[[Датотека:Amidžin konak u Kragujevcu.jpg|мини|десно|[[Амиџин конак]]]]
Крагујевац је [[1818]]. године постао престоница [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]] што је проузроковало бржи развој вароши. У Крагујевцу је било седиште [[Књажеска канцеларија|кнежеве канцеларије]], као и [[Суд општенародни србски у Крагујевцу|опште-народни суд]]. Када је Србија добила аутономију [[Хатишериф]]ом из [[1830]]. године, Крагујевац је почео да се изграђује као центар друштвеног, политичког и културног живота Србије.<ref>Група аутора, Крагујевац, Београд (1979). стр. 42–43</ref>
 
За то време је подигнуто неколоико већих зграда:кнежев конак, конак књегиње Љубице, [[Амиџин конак]]. Цео овај дворски комплекс био је ограђен јаком оградом од храстовог дрвета. У близини је била сува крушка на којој су вешани криминалци. Кнежев конак је била једноспратна грађевина од дрвета изграђена у турском стилу. Она је служила за становање кнеза, као и за управљање кнежевином. Грађани су знали када кнез [[Милош Обреновић|Милош]] руча и вечера пошто је то објављивано звоном. Конак књегиње Љубице је такође била једноспратна грађевина у којој су живели књегиња [[Љубица Обреновић|Љубица]] и њена деца. Изграђена је од дрвета, а унутрашњост је била ишарана сликама невештог сликара. Због тога је био познат и као ''шарени конак''. Амиџин конак је било место које је служило за смештај нахијских кнезова. Налазило се на месту где је вежбала кнежева гарда.<ref>Драгољуб Бакић, Пет векова Крагујевца, Крагујевац (1972). стр. 61–65</ref>