Доњи Ораховац (Требиње) — разлика између измена

нема резимеа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Атар села разликује се по величини и квалитету од атара сусједних села, знатно је већи, а припадају му и катуни у Бијелој гори, подгорини [[Орјен|Орјена]]. Ово свједочи да је сточарство било основна привредна грана Оровца кроз вјекове.
 
Сјеверозападна граница оровачког атара је на Кокотовића градини и сусједним брдима изнад [[Требишњица|Требишњице]] на средини њеног тока од Ластве према Требињу, а југоисточно на Беговим коритима, гдје је и граница са Црном Гором. То је простор дужине око 20 км и ширине око 3,5 км. Према Ластви границу чине брда: Кучма, Оро (780 м), Штрмац, Пандурица и даље према југоистоку, Ђевојачка греда, Ђакло, Рудина, Високе главице и Бегова корита. Граница према [[Зубачко поље|Зупцима]] иде планинама и брдима од Троглава до Кокотовића градине. У географском смислу то је сјеверна подгорина Орјена, дио компактног крша са крашком морфологијом па је микротопонимија богата, но углавном једнолична.
 
== Име ==
 
== Историја ==
Село и шира околина били су насељени још у неолиту, о чему свједоче остаци материјалне културе: камени ножеви, керамика и др. Особито је интересантан локалитет Пандурица ([[Ојконим|ојконим]]), са керамиком, изгледа, из више историјских епоха. На жалост, локалитет јсш није истраживан.
На живот људи овдје претежно су утицали пашњаци и воде. У Доњем Оровцу има неколико извора на слоју кречњака и доломита, који су стални, али слабије издашности; на сјеверним падинама брда извире више потока, а у близини је Требишњица, са притокама Сушицом и Јазином. Околна брда и пашњаци у Бијелој гори пружали су могућност за сточарство, што је све до у новије вријеме било основа за егзистенцију становништва овога краја.
 
У средњем вијеку село је припадало малој жупи Врм (доцнији Корјенићи), испод [[Клобук (тврђава)|Клобука]], а ова области Травунија. Брда јужно од Оровца чинила су природну границу између жупа Врм и Врсањ (Зупци). Пажљив истраживач нашао би да та граница у етничком смислу није ни до данас сасвим затрта. Корјенићи се налазе испод некада тврдог Клобука, око корита Требишњице, Сушице и Јазине. То су долине ријека, са благом субмедитеранском климом, погодне за земљорадњу, и с добрим комуникацијама према Требињу. Приликом турских, и свих других освајања ове долине су биле веома привлачне. Такав географски положај у прошлости је утицао на интензивна кретања локалног становништва. Неки су бјежали пред освајачима, други долазили у вријеме опадања турске моћи (кандијски рат), па ту остајали, или поново бјежали. Ово је, наравно, утицало на касније уобличавање садашње етничке слике Оровца.
 
За разлику од Зубаца, који су са претежно стариначким становништвом, и Ластве, са бројним муслиманским становништвом, Оровац је енклава, која се од сусједа разликује у много чему: и по говору, и по обичајима, и по фолклору. У етничком смислу село је мјешавина досељеника из Боке которске, Црне Горе и старинаца из овог краја, са прожимањем утицаја из Ластве и Зубаца. Но, и поред тога, Оровац се, иако гранично село и крај са наведеним мијешањима, бар у нијансама формирао као микроетничка цјелина, којој је по неким особинама најближе становништво Грахова (у сусједној Црној Гори), са којим на бјелогорским катунима има физичку границу, врло проходну кроз све историЈске периоде.
За Ђајиће би се према неким документима рекло да су старинци у селу. На жалби корјенићке раје из XVIII вијека налазе се и имена Јована, Ђура и Видака Ђајића.
 
Ј. Ердељановић наводи да је у XVI вијеку у Ораховцу живјела једна породица Мијановића досељена из Зете. Један од четворице браће Мијановића учествовао је у [[Морејски рат|морејском рату]] и истакао заставу на освојену херцегновску тврђаву 1687. године. Према Ердељановићу, Мијановићима је на Оровцу било „тијесно" (?), те су се одселили у Љубомир.
 
У морејском рату хришћанска војска заузела је Клобуке 1691. г. и Турке из околине сатјерала у требињску тврђаву, па су највјероватније у том периоду преци већине данашљих Оровчана запосјели празан простор и ту остали.
Анониман корисник