Доњи Ораховац (Требиње) — разлика између измена

нема резимеа измене
Атар села разликује се по величини и квалитету од атара сусједних села, знатно је већи, а припадају му и катуни у Бијелој гори, подгорини [[Орјен|Орјена]]. Ово свједочи да је сточарство било основна привредна грана Оровца кроз вјекове.
 
Сјеверозападна граница оровачког атара је на Кокотовића градини и сусједним брдима изнад [[Требишњица|Требишњице]] на средини њеног тока од Ластве према Требињу, а југоисточно на Беговим коритима, гдје је и граница са [[Црна Гора|Црном Гором]]. То је простор дужине око 20 км и ширине око 3,5 км. Према [[Ластва (Требиње)|Ластви]] границу чине брда: Кучма, Оро (780 м), Штрмац, Пандурица и даље према југоистоку, Ђевојачка греда, Ђакло, Рудина, Високе главице и Бегова корита. Граница према [[Зубачко поље|Зупцима]] иде планинама и брдима од Троглава до Кокотовића градине. У географском смислу то је сјеверна подгорина Орјена, дио компактног крша са крашком морфологијом па је микротопонимија богата, но углавном једнолична.
 
== Име ==
 
== Историја ==
Село и шира околина били су насељени још у неолиту, о чему свједоче остаци материјалне културе: камени ножеви, керамика и др. Особито је интересантан локалитет Пандурица ([[Ојконим|ојконим]]), са керамиком, изгледа, из више историјских епоха. На жалост, локалитет јсшјош није истраживан.
На живот људи овдје претежно су утицали пашњаци и воде. У Доњем Оровцу има неколико извора на слоју кречњака и доломита, који су стални, али слабије издашности; на сјеверним падинама брда извире више потока, а у близини је Требишњица, са притокама Сушицом и Јазином. Околна брда и пашњаци у Бијелој гори пружали су могућност за сточарство, што је све до у новије вријеме било основа за егзистенцију становништва овога краја.
 
Анониман корисник