Административна подела Кнежевине Србије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
neobjasnjeno brisanje
исти извор
Ред 216:
| Живка Михаиловића ||34 || 1347 || 1615 || 3089
|}
 
=== Административна подела Кнежевине Србије после Хатишерифа из 1833. године ===
[[Хатишериф из 1833. године]] (Трећи хатишериф) је свечана повеља османског султана [[Махмуд II|Махмуда II]]. Њиме је у Србији званично укинут потврђено присаједињење шест отргнутих нахија.
 
== Административна подела Кнежевине Србије у периоду од 1834. до 1836. године ==
Линија 221 ⟶ 224:
 
Пет сердарстава на које је подељена Кнежевина Србија су била: [[Рашко сердарство|Рашко]], са седиштем у [[Чачак|Чачку]], [[Расинско сердарство|Расинско]] са седиштем у [[Јагодина|Јагодини]], [[Подунавско сердарство|Подунавско]] са седиштем у [[Београд]]у, [[Мачванско сердарство|Мачванско]] са седиштем у [[Шабац|Шапцу]] и [[Тимочко сердарство|Тимочко]] са седиштем у [[Неготин]]у<ref>[http://www.vozdovac.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=171&lang=srl Званичан сајт општине Вождовац „Административно-територијална припадност“ (приступљено 24. јула 2012.)]</ref>
 
Од 18 нахија постојаћих 1833. у Србији је у лето 1834. било 15 округа са 61 капетанијом, које су у 1835. години добиле назив срезова.
 
Окружија по [[Попис становништва Кнежевине Србије 1834.|попису становништва 1834]]: