Бачка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Три бачке долине Криваја, Јегричка и Мостонга |
|||
Ред 80:
* [[Телечка пешчара|Суботичка пешчара]] - простире се између Суботице и државне границе са Мађарском
[[Датотека:Три бачке долине Криваја, Јегричка и Мостонга.jpg|мини|200п|Три бачке долине: [[Криваја (притока Великог бачког канала)|Криваја]], [[Јегричка]] и [[Мостонга]] (Гласник српског географског друштва 1950.)]]
Геолошка грађа Бачке је углавном представљена квартарним наслагама флувијалног и еолског порекла. У већим дубинама леже језерско–маринске наслаге.
Бачка представља низију са малим разликама у надморским висинама ([[Нови Сад]] на југу на 80 м, а [[Суботица]] на северу на 115 м апсолутне висине). То је најизразитија и најпространија равница у [[Србија|Србији]]. У рељефу Бачке издвајају се Суботичка или Бачка пешчара, Телечка лесна зараван, Тителски лесни плато, јужна бачка лесна тераса, тителска тераса, акумулативна тераса Дунава и алувијалне равни [[Дунав]]а и [[Тиса|Тисе]].
У јужној Бачкој, где у целом нашем делу Панонске низије имамо највећи континуелни појас алувијалне равнице између Дунава и Тисе, висинске разлике нису веће од 25 м. Нагиб површине се уопште не запажа.
Ова недогледна равница настала је на тај начин што је Дунав провобитно текао од Сомбора попреко преко Бачке према Тиси код [[Бечеј]]а. Дунав је односио лес при померању удесно, према раседу на северној страни [[Фрушка гора|Фрушке горе]], која је зауставила померање реке ка југу.
| |||