Глума — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене No name765 (разговор) на последњу измену корисника Kolega2357
Поништена измена 12320783 корисника Miljan Simonović (разговор)
Ред 1:
[[Датотека:Bernhardt Hamlet2.jpg|250п|мини|[[Сара Бернар]] као [[Хамлет]]]]'''Глума''' је је психички процес деловања појединца на сопствене [[карактер]]не особине. Глумци или глумице, који су особе запослене у [[позориште|позоришту]], [[телевизија|телевизији]], [[филм]]у или било којем другом приповједачкомприповедачком медију, који казују причу утјеловљујућиoживљавајући лик и кроз изговарање или певање писаног текста. Глума се може ослањати и на говор тела па текст и вербална комуникација нису увек нужни.
 
Глума је и назив који користимо за скуп глумачких вештина помоћу којих [[глумац]] обликује лик у неком сценском делу.
 
== Систем глуме ==
Велики број данашњих глумаца како у позоришту, тако и на телевизији и филму, дугују много Станиславски систему. Коришћењем Система, глумац дубоко анализира мотивације улоге коју игра. Глумац мора да пронађе „циљ” за сваку појединачну сцену, као и „супер циљ”, за целу представу.
Суштина глуме је потиснути себе да би могли постати неко други. Свест о томе да убеђења граде карактер, као и сећање на време када нису имали изграђен карактер [[Глумац|глумцима]] помаже да схвате да се најпре морају психички вратити у своје [[детињство]] и почети да размишљају као деца. По способности да се врати у такво стање мери се [[квалитет]] глумца, неки од највећих глумаца који су глумили крајње тешке драмске улоге уствари су омиљени дечји глумци. Из тог стања глумац полако почиње прихватати карактер лика који треба тумачити. Предрасуде и убеђења лика некада су видљива из самога текста где лик истиче своје идеале, док се у другим случајевима карактер поприма уживљавањем у сваку мисао исказану у тексту, мозаик мисли се склапа и добија се карактер. Једна од највећих грешака у размишљању глумца почетника јесте да је глума, нарочито позоришна посвећена [[публика|публици]]. Публика је уствари извор енергије коју глумац прихвата док је на [[сцена|сцени]], каналише је током интеракције на подијуму и враћа публици. Најбољи начин да публика схвати поруку сцене јесте да преузме вибрације које су прошле кроз интеракцију ликова. Глума се уствари игра за [[Интеракција|интеракцију]]. Интеракција глуме зрачи у свим правцима и помаже да свако осети оно што је осећао писац током писања дела.
 
Један начин да би ово постигло је коришћење Станиславсковог „магичног ако”. Глумци морају стално да себи постављају питања. На пример, једно од првих питања које морају себи да поставе је „Шта би било када бих се ја нашао у истој ситуацији као и особа коју глумим?”
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Глума