Дмитар Звонимир — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{Authority control}}
Нема описа измене
Ред 18:
| наследник = [[Стефан II, краљ Хрватске|Стефан II]]
| династија = [[Трпимировићи]]
| отац = [[StjepanСтјепан SvetoslavićСветославић]]
| мајка = <!-- nema na wikipodacima -->
| супружник = [[Јелена Угарска (хрватска краљица)|Јелена]]
| деца = Радован<br /> Клаудија
| грб =
Ред 29:
== Власт ==
 
Дмитар Звонимир је био [[бан]], [[војвода]] и [[краљ]] [[Хрватска|Хрватске]]. Први пут се јавља у изворима као владар северне Хрватске, тј. Славонског баната или дуката. Да би ојачао свој положај и учврстио добре односе са [[Арпадовићи]]ма, Звонимир склапа заруке са [[Јелена Угарска (хрватска краљица)|Јеленом]] (званом Лепа), ћерком угарског краља [[Бела I|Беле I]], а сестром Геза и Владислава. На овај начин је Звонимир на себе навукао немачког цара који шаље маркгрофа Улрика заједно са Карантанцима на његове поседе [[1063]]. године. Они заузимају [[Славонски банат]], али и [[Далмација|Далмацију]] [[1064]]. године.
[[Датотека:Zaruke hrvatskog kralja Zvonimira Celestin Medović.JPG|мини|left|''Заруке хрватског краља Звонимира'', слика [[Селестин Медовић|Селестина Медовића]].]]
Звонимиру је признат славонски банат, а он је успео у периоду 1064—1067. да се врати у посед. До [[1070]]. године Звонимир се проширио и на Хрватско приморје. Обзиром да је био најистакнутији, хрватски краљ [[Петар Крешимир IV]] Звонимира именује за свога савладара и наследника. Године [[1076]].<ref>{{ГО-ИВ}}</ref> Дмитар Звонимир је постао хрватски краљ. Звонимир се приближио [[Рим]]у и издејствовао признање краљевске титуле. Папа [[Папа Гргур VII|Гргур VII]] му је послао владарске знаке (инсигније): заставу, мач, жезло и круну, а то је значило и заштиту Хрватске од стране [[Папа|папске]] власти.