Дука од Медуна — разлика између измена

У новинама [[Црногорац (новине)|Црногорац]] [[1871]]. године изашао је чланак <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title= Црногорац, година 1., број 19. од 29.5.1871., укуцати бр. стр. 77 |year=1871.|url=http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=678# |publisher= |location= Цетиње |id=}}</ref> о њему: {{цитат|У Јевропи чувени скитач, најпознатији под именом Дука од Медуна, пао је нашој јавности у руке, и ево га већ неколико дана у затвору, овђе, на Цетињу. Он је, нажалост, родом из Бјелопавлића а право име му је Рашко Милутинов Гроздановић, но то је само овђе признао јер су му сви трагови похватани, а у свијету је узимао сваки дан друго име. Издавао се сад за овога грофа, сад за онога кнеза, или рођака једне владајуће породице, а у српскијем крајевима, често за сина Луке Вукаловића. Он је онај исти Дука од Медуна, који ће бити познат нашем свијету и чувен због злоупотребе имена и знатне новчане преваре у одношају с једном грофицом. У Риму опет једноме канонику св. Јеронима, измамио је њеколике стотина шкуда, а у Ђенови једном трговцу до 15.000 талира. У пошљедње вријеме вукао се по нашијем крајевима под именом Гарашанина (сина) као члан измисљена друштва "Прва југославенска борба", а и имао је печат са тијем натписом у наоколо а у сриједи двије руке стиснуте и два прекрштена мача. Он говори језике: српски, француски, њемачки, талијански, грчки, руски, турски и можда јос који. Зна мноштво народнијех пјесама на изуст., издаје се за списатеља и пјесника и наводи њеке своје пјесме. Говори о свијема нашијем народнијем људима, као да све лично познаје, а тако исто и о јевропскијем великијем људима. Он каже за себе, да је његов живот пунији чуднијех доживљаја него и онога грофа Монте Христа. По свему се види да је даровит, али злоупућени живот начини га шарлатаном. Његов испит пред судом, који ће се овијех дана држати, биће на сваки начин јако занимљив.}}

Алфонс Доде је [[1872]]. године објавио роман ''Тартарен Тарасконац'' у којем 9. поглавње има наслов "Црногорски кнез Грегори". Провиђење је Таратарену послало једног црногорског племића с којим се већ раније упознао на броду. Грегори је био потомак старе насљедне лозе, браћа су га прогнала када му је било десет година, због његових слободоумних начела и од тада путује свијетом ради образовања и уживања. Кнез је провео три године у Тараскону. Пило се добро и дуго. Испијало се "у част алжирских госпођа" У славу слободне Црне Горе!...". Рачун је платио Тартарен. Касније је Тарасконац први пут посумња. Посумња у Црну Гору, посумња у пријатељство... Кнез Грегори је умакао с портфељем и новчаницима... <ref>{{Cite book|last=Доде |first=Алфонс |authorlink= |coauthors= |title=Тартарен Тарасконац, стрpp.43.-45 43—45., ..., 58.-5958—59., ...|year=2016.|url= |publisher= Рингер Аксел Спрингер|location= Београд |id=}}</ref>

Због опасности од посљедица бјежи у западну Босну и служи Словенцу Мирославу Хубмајеру, војводи босанских устаника. Представио се као црногорски војвода послан од књаза Николе а Хубмајер му је повјеровао. Прва Дукина обавеза била је да чврсто узме у своје руке Хубмајерове финансије. У логору је живјео достојно војводе. Када би гладни Боснаци чули како се живи у логору, напуштали би жене и дјецу и молили да их приме у војну службу. Тако је било све до прољећа 1876. Јован Поповић је из Москве дошао у логор као политички дописник за "Руски мир". Лажно се представио као побратим Дуке од Медуна. Ушавши у шатор затекао је два јунака у братском загрљају на голој земљи како спавају. Јован је тражио да се Дука одстрани или ће одмах објавити шта је видио. Дука се из логора вратио оцу и мајци. Црногорце је његов живот забављао и са књазом нису дијелили негативно мишљење о њему. Када се срео са књазом овај му је обећао вјешала. Вјештином убјеђивања, не само да га Никола није погубио него га је именовао и за свог послилног. Холечек је имао лично прилику да разговара са Дуком који му је говорио о својим борбама (напад на краљевски град Напуљ) са пријатељем Гарибалдијем. Том приликом је од Гарибалдија "спасио краљицу". Док је то говорио испразнио је двије или три флаше пива. Био је стално књазу уз ноге. Након што је избачен из службе посилног поново пада у књажеву немилост. Трајно се настанио у Црној Гори гдје је постао "адвокат". Писао је народу жалбе, бранио их пред судом и од тога скромно зарађивао. Када није било парница вјештачки их је изазивао. Постао је демон црногорског породичног живота, наводећи жене да туже мужеве, а мужеве да се жале на жене. <ref>{{Cite book|last= Холечек|first=Јозеф |authorlink= |coauthors= |title= Црна Гора у миру, поглавље: Црногорац авантуриста, од 267.-281267—281. стр.|year=2002.|url= |publisher=ЦИД |location= Подгорица |id=}}</ref>

Бивши тајник Сената Црне Горе, [[Саво Ивановић]], који је због сукоба са кнезом Николом побјегао у Србију и уз финансијску помоћ Обреновића објавио у [[Осијек]]у књигу ''Неколико крвавих слика из албума Петровић-Његошевог дома'', спомиње и Дуку од Медуна. <ref>{{Cite book|last= Ивановић|first=Саво |authorlink= |coauthors= |title=Неколико крвавих слика из албума Петровић-Његошевог дома, стрpp. 270. и 290., |year=1898.|url= |publisher= |location= Осек |id=}}</ref> Обраћа се кнезу Николи да је Дуки дао налог за његово убиство: {{цитат|Како сте покушавали да поменутог Сава убијете и преко Ника Барбе у Грбљу, а тако исто и преко Дуке од Медуна у Сремским Карловцима нећемо говорити, премда не можемо прећи ћутећи, а да Вас не упитамо: зашто тако смртно мрзите и гоните тога човјека и његову браћу?}}

[[Категорија:Књажевина Црна Гора]]
[[Категорија:Српски криминалци]]