Веб-претраживач — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м corrected template
Ред 3:
'''Претраживач веба''' ({{јез-ен|web search engine}}) представља [[servisi Interneta|интернет сервис]], чија је сврха тражење информација на [[веб]]у, и то углавном задавањем кључних ријечи, а много рјеђе одабиром понуђених ставки. Исход претраге се најчешће приказује као списак веб-сајтова који садрже тражену информацију, уз могућност да се веб-странице које су одговор на упит посјете са страна претраживача.
 
Веб је развио [[Тим Бернерс-Ли]] и његове колеге, [[1990]]. године. За нешто више од двије деценије, постао је највећи извор [[информација]] у историји човјечанства. Процјењује се да је укупан број докумената и записа у базама података, стотине милијарди.<ref name="Bergman">{{cite journal | url=http://quod.lib.umich.edu/cgi/t/text/text-idx?c=jep;view=text;rgn=main;idno=3336451.0007.104 | title=The Deep Web: Surfacing Hidden Value|last=Bergman|first=Michael K.| journal=The Journal of Electronic Publishing |year=2001| month=August | volume=7 | issue=1 | doi=10.3998/3336451.0007.104}}</ref> До краја 2005. године, већ је било преко милијарду корисника интернета широм свијета. Проналажење информација на интернету је постало битан дио свакодневних животних активности. У ствари, претраживање је друга најпопуларнија активност на вебу, иза [[електронска пошта|е-поште]], са преко 550 милиона претрага сваки дан.
 
Веб се састоји од површинског и дубинског (такође скривени или невидљиви веб). Свака страница на површинском вебу има логичну адресу која се назива [[Униформни ресурсни локатор|веб-адреса]] ({{јез-енгл|Uniforme Resource Locator - URL}}). Веб-адреса странице омогућава њено директно учитавање. Супротно томе, дубински веб садржи странице које није могуће директно учитати као и записе у базама података који су складиштени у системима база података. Сматра се да је дубински веб 100 пута већи од површинског.<ref name="Bergman" />