[[Датотека:Sun poster.svg|мини|right|420px|Илустрација структуре [[Сунце|Сунца]]]]
'''Језгро [[Сунце|Сунца]]''' се простире од центра до око 0,2 до 0,25 [[solarni poluprečnik|полупречника Сунца]].<ref>{{cite journal |doi=10.1126/science.1140598 |year=2007|month=Jun |author1=García, Ra |author2=Turck-Chièze, S |author3=Jiménez-Reyes, Sj |author4=Ballot, J |author5=Pallé, Pl |author6=Eff-Darwich, A |author7=Mathur, S |author8=Provost, J |title=Tracking solar gravity modes: the dynamics of the solar core.|volume=316|issue=5831|pages=1591–3|issn=0036-8075|pmid=17478682|journal=Science|bibcode=2007Sci...316.1591G}}</ref> То је најтоплији део Сунца и [[Сунчев систем|Соларног система]]. Његова густина је до 150 -{g/cm}-<sup>3</sup> (150 пута густина течне [[вода|воде]]), температура је близу 15,6 милиона [[Келвин]]а и притисак је 1016 -{Ра}-. У контрасту с тим температура површине Сунца је близо 6.000 K. Језгро се састоји од топлог, густог гаса у стању плазме. Језгро, унутар 0,24 соларног полупречника, генерише 99% [[Nuklearna fuzija|фузионе]] снаге Сунца. У њему се одвија фузија [[водоник]]а у [[хелијум]]. Спајањем 4 [[протон]]а (језгра атома водоника) настаје једно језгро атома хелијума (2 протона и 2 [[неутрон]]а), при чему се ослобађају [[субатомске честице]] и енергија у облику [[Гама зрачење|гама-зрачења]].
