DNK sekvenciranje — разлика између измена

м
corrected template
м (→‎top: . using AWB)
м (corrected template)
Poznavanje DNK sekvence je postalo neophodno za bazna biološka istraživanja, kao i u brojnim primenjenim poljima kao što je dijagnostika, [[biotehnologija]], [[forenzika]] i biološka [[sistematika]]. Unapređenje DNK sekvencirana je znatno ubrzalo biološka istraživanja. Velika brzina sekvenciranja koji pruža moderna tehnologija je omogućila sekvenciranje [[ljudski genom|ljudskog genoma]] u okviru [[Projekat ljudskog genoma|projekta ljudskog genoma]]. Srodni projekti, često ostvareni putem naučnih kolaboracija širom sveta, su proizveli kompletne DNK sekvence mnogih životinjskih, biljnih, i mikrobnih genoma.
 
Prve DNK sekvence su dobijene tokom [[1970e|1970-tih]]. Njih su proizveli akademski istraživači koristeći tegobne metode bazirane na [[dvodimenziona hromatografija|dvodimenzionoj hromatografiji]]. Nakon razvoja automatizovanih metoda sekvenciranja baziranih na [[Cijanin|boji]],<ref>{{cite journal |author1=Olsvik O |author2=Wahlberg J |author3=Petterson B |author4=''et al.'' |title=Use of automated sequencing of polymerase chain reaction-generated amplicons to identify three types of cholera toxin subunit B in Vibrio cholerae O1 strains |journal=J. Clin. Microbiol. |volume=31 |issue=1 |pages=22–5 |year=1993 |month=January |pmid=7678018 |pmc=262614 |url=http://jcm.asm.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=7678018}}</ref> DNK sekvenciranje je postalo lakše i za nekoliko redova veličine brže.<ref name="pmid18992322">{{cite journal |vauthors=Pettersson E, Lundeberg J, Ahmadian A |title=Generations of sequencing technologies |journal=Genomics |volume=93 |issue=2 |pages=105–11 |year=2009 |month=February |pmid=18992322 |doi=10.1016/j.ygeno.2008.10.003 |url=}}</ref>
 
== Reference ==
7.986.051

измена