Атлетски клуб Црвена звезда — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 2:
== Историја ==
Атлетски клуб је основан [[4. март]]а [[1945]]. као секција у саставу [[СД Црвена звезда|Спортског друштва Црвена звезда]], а [[4. септембар]] [[1949]]. је датум званичног оснивања атлетског клуба.<ref>[http://www.atletskisavez.rs/sr/vesti/629-godinjica-akqcrvene-zvezdeq Годишњица АК „Црвене звезде“, www.atletskisavez.rs]</ref> Један је од најуспешнијих клубова у Спортском друштву и најтрофејнији је атлетски клуб у [[Србија|Србији]].
Првих осам година стварани су услови да клуб буде водећи не само у Србији, већ и у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]], која је у Црвеној звезди
На првом екипном првенству Југославије [[1947]]. мушка секција је била четвртопласирана, без иједне појединачне победе, наредне године трећа, а од [[1950]]. до [[1952]]. друга. Прву појединачну титулу првака за Звезду освојио је Драган Петровић у трци на [[Трка на 800 метара|800 м]], [[1948]]. године. Први чланови репрезентације Југославије били су Гавра Попов ([[Штафета 4 x 100 метара|4 x 100 м]]), Љубиша Јанковић ([[Штафета 4 x 400 метара|4 x 400 м]]) и Радослав Јевтовић ([[Бацање кугле|куглa]]). Први државни рекорд оборио је [[Милован Јованчић]] [[1949]]. на [[Трка на 200 метара|200 метара]] (22,1). Прву светску титулу освојио је [[Милан Милаков]] поставши [[1953]]. године студентски првак света. [[Бранко Дангубић]] је на [[Летње олимпијске игре 1952.|Олимпијским играма]] у [[Хелсинки|Хелсинкију]] хицем од 70,55 метара освојио пето место, што је други најбољи пласман црвено-белих на олимпијским играма свих времена. Још један од лидера Звездиног тима у то време био је [[Скок удаљ|скакач удаљ]] и [[Троскок|троскокаш]] [[Раде Радовановић]].
Ред 14:
[[Ненад Стекић]] је једини југословенски и српски атлетичар који је носио титулу европског сениорског рекордера. Заслужио ју је скоком од 8,45 метара постигнутим у [[Монтреал]]у, [[25. јул]]а [[1975]]. године и носио је пуних пет година. Стекићев резултат је и даље један од најбољих европских резултата свих времена. На првенствима Европе освојио је три сребрне медаље.
Највећи успех клуба и југословенске атлетике је остварила мушка сениорска екипа АК „Црвена звезда“ у
[[Драгутин Топић]] је једини југословенски и српски атлетичар који се дичи титулом светског рекордера. Скоком од 2,37 метара у [[Пловдив]]у, [[12. август]]а [[1990]]. постао је светски јуниорски рекордер у [[Скок увис|скоку увис]] надмашивши у овој категорији и данас важећег [[Светски рекорди у атлетици на отвореном|светског рекордера]] у конкуренцији сениора, [[Куба]]нца [[Хавијер Сотомајор|Хавијера Сотомајора]].
[[Татјана Мирковић|Татјана Јелача]] је на [[Европско првенство у атлетици на отвореном 2014.|Европском првенству 2014.]] у [[Цирих]]у освојила сребрну медаљу у [[Бацање копља|бацању копља]] и поставила нови државни рекорд (64,21 м).
== Трофеји ==
| |||