Драгомир Јовановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м popunjavanje kutijice |
Нема описа измене |
||
Ред 28:
| амблем=[[Датотека:Coat of Arms of Nedics Serbia.png|150px]]<br /> <small>[[Влада народног спаса|Грб Владе народног спаса]]</small>
}}
'''Драгомир
== Биографија ==
Ред 43:
После привременог повлачења из службе на почетку [[Априлски рат|Априлског рата]], Драги Јовановић се на дан капитулације Југославије 17. априла 1941. упутио из [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]] за Београд. Следећег дана су га примили официри Гестапоа [[Карл Краус]] и [[Ханс Хелм]]. Њих двојица су му предложили да реорганизује београдску полицију и преуме контролу над управом града. Немачки заповедник Београда, пуковник [[Ернст Мориц фон Кајсенберг]] је потом именовао Јовановића за вандредног комесара града. Као градоначелник, Јовановић је предложио да се Београд подели у 16 квартова и два комесаријата и да се користи локална полиција да гуши анти-немачке активности у граду. Немци су овај план прихватили. Београдска полиција је организована половином маја 1941. и до следећег месеца нарасла на величину од 878 жандара и 240 агената. Не месту управника града Београда је добио и широка овлашћења у ресору полиције. За кратко време Немци су Јовановића поставили за команданта жандармерије у Србији. Истог дана када је Немачка [[операција Барбароса|напала СССР]], 22. јуна 1941., Јовановић је заједно са [[Милан Аћимовић|Миланом Аћимовићем]] присуствовао састанку са окупационим властима код војноуправног комаданта Србије [[Лудвиг фон Шредер|Лудвига фон Шредера]] на ком је донесена одлука да се превентивно ухапсе познати комунисти и шпански борци у Београду. За акцију је одређена [[Специјална полиција]] због малог броја припадника [[Гестапо]]а у Србији. Међутим, иако је у акцији ухапшен велики број особа, она није дала великог резултата пошто су се се многи познати комунисти благовремено напустили своје домове и повукли у илегалу.{{sfn|Борковић|1979a|pp=60}} Почетком јула, Немци су наредили Јовановићу да преуреди бившу касарну 18. пешадијског пука [[Југословенска војска|Југословенске војске]] у [[бањички логор|логор Бањица]] да би се у њему држале ухапшене особе.
Јовановића је СС-обергрупенфирер и полицијски генерал [[Аугуст Мајснер]] поставио за шефа Српске државне безбедности. Српска државна безбедност је касније преузела управу над [[Српска државна стража|Српском државном стражом]]. Тако је Драги Јовановић био други човек у Србији за време окупације. Поред ових дужности, вршио је дужност председника општине Београд и изванредног владиног комесара за град Београд и за срезове врачарски и грочански. Драги Јовановић је био управник, али и главни полицајац Београда, па и Србије све до [[1944]]. године. Његови највернији агенти и истажитељи били су: [[Бошко Бећаревић]], [[Ђорђе Космајац]] и [[Светозар Вујковић]].
Првенствени циљ Драгог Јовановића за време функције била је борба против комуниста и њихових симпатизера. Његова тајна служба је ухапсила и саслушала близу 1.500 комуниста, и стрељала (по његовим сопственим тврдњама) око 600 симпатизера [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]]. Његови оперативци су били познати по тортури затвореника, а ове методе су преузели од [[Гестапо]]а, са којим је Јовановић сарађивао од 1936. Одељење специјалне полиције успело је да разбије организациону структуру [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије]] у Београду и Србији.
| |||