Енрике II од Кастиље — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м standardizacija |
м Бот: исправљена преусмерења. |
||
Ред 34:
Иако су Леонор и њена деца успели да се договоре с Педром о начину на који ће се мирно уклопити у његов двор, ситуација је и даље била неизвесна. Енрике и његова браћа Фадрике, Тељо и Санчо подизали су више устанака у току Педрове владавине. Како би стекао савезнике, Енрике се оженио Хуаном Мануел од Кастиље, ћерком дон [[Дон Хуан Мануел|Хуана Мануела]], старијег аделантада<ref>Војна титула у средњовековној Кастиљи коју су носили неки конкистадори у току 15, 16 и 17 века.</ref> Мурсије и господара Виљене, најмоћнијег племића за време владавине Алфонса XI и прозног писца. Године 1351, краљ (или његов саветник, [[Хуан Алфонсо од Албукеркија]], човек од поверења Марије од Португала), убеђен да је љубавница његовог оца била покретачица свих тих побуна, наредио је да се Леонор утамничи, а нешто касније и да се погуби у [[Талавера|Талавери]]. Енрике је побегао у Португалију. Педро му је убрзо опростио и допустио му да се врати у Кастиљу, али је он 1352. године подигао устанак у [[Астурија (географска област у Шпанији)|Астурији]]. Након кратког помирења, избио је дуг рат између два полубрата, који се завршио тако што је Енрике побегао у [[Француска|Француску]] где је ступио у службу [[Жан II Добри|Жана Доброг]].
Неколико година касније, Енрике је са својим људима ступио у службу арагонског краља [[
Кад је Педро I поново напао Арагон, Енрике је притекао у помоћ арагонском краљу, али је заузврат тражио да му овај помогне да збаци свог полубрата с кастиљанског престола. Удруженим нападом Енрикеа и његових кастиљанских, арагонских и француских савезника, Педро је био збачен с престола и протеран у [[Гијан]]. Енрике је био проглашен краљем Кастиље 1366. године, али је заузврат морао да својим савезницима додели титуле и богатства у неограниченим количинама, због чега је добио надимак Милостиви.
У међувремену, Педро је у северним [[Пиринеји]]ма организовао напад на Кастиљу. [[Едвард Црни Принц|Едвард, принц од Велса]] (познат као [[Едвард Црни Принц|Црни принц]]), ставио му је на располагање велику војску коњаника и стрелаца.
У бици код Нахере, 3. априла 1367. године, Педро је поразио Енрикеа, који се након битке вратио у Француску, где му је [[Шарл V Мудри]] понудио заштиту. У Француској је реорганизовао своју војску, и уз помоћ побуњених кастиљанских градова и француских трупа, победио је Педра у бици код Монтијела 14. марта 1369. године. Педро је заточен и потом убијен, а Енрике се дефинитивно попео на кастиљански престо под именом Енрике II.
| |||