Андрија III Млечанин — разлика између измена

Стефан се након дугог лутања настанио у Венецији, где се оженио Млечанком [[Томасина Моросини|Томасином Моросини]]. У рату против [[УгарскоКраљевина краљевствоУгарска (1000—1918)|Угарске]], [[Чешка (Бохемија)|Чешка]] је подржавала Стефана, али склапањем мира обавезала се да ће с тим престати. Убрзо, током [[1271]]. године, Стефан је умро, оставивши удовицу и сина Андрију, на којег је пренео своја права на положај хрватског војводе. Због великог незадовољства владавином краља [[Ладислав IV Куманац|Ладислава IV Куманца]], део племства је огорчен безвлашћем у држави и краљевим раскошним животом, почео размишљати да изабере новог краља. То је искористио Андрија и кренуо по круну на позив својих присталица, међутим у [[Међимурје (област)|Међимурју]] га је заробио Арнолд Хахот ''(-{Arnold de genere Hahót}-)'' и предао аустријском војводи [[Алберт I|Алберту I]], који га је затворио. У међувремену краља [[Ладислав IV УгарскиКуманац|Ладислава IV]] убили су [[Кумани]], а како је Угарска остала без владара из рода Арпадовића, онда су Андрију III позвали да преузме власт.

Поред свих ових догађаја и политичких игара на Андријиној страни је било цело угарско племство и властела. Краљ је објавио рат аустријском војводи и поразио га, па је он одустао од своје кандидатуре. У Хрватској је [[Карло Роберт]] имао пуно присталица, па је Андрија кренуо у рат против њих, прешао је [[Драва|Драву]] где их је поразио и присио на покорност. На повратку са успешног похода заробио га је Арнолд Хахот и пустио га тек после исплате откупа. Краљ је уз помоћ племићке породице [[Шубићи|Брибирски]] довео из Венеције своју мајку Томасину и ујака Алберта Моросинија. Мајци је доделио титулу грофице и на управу дао Хрватску и део западне Угарске. Она је на том положају остала до [[1297]]. године, када је краљ свог ујака Албертина Моросинија именовао [[гроф]]ом.