Фрања Асишки — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Враћене измене МирославалсориМ (разговор) на последњу измену корисника Autobot)
{{Светац
|име= ФрањоФранческо Асишки
|титула=Исповедник
|слика=Carlo Crivelli 012.jpg
|обележја=
|заштитник=
|главно_светилиште=Црква светог ФрањеФранческа Асишког
| датум_забране=
|спорно=
}}
'''ФрањоФранческо Асишки'''<ref>{{citation|last1=Пешикан|first1=Митар|last2=Јерковић|first2=Јован|last3=Пижурица|first3=Мато|title=[[Правопис српскога језика]]|year=2010|publisher=Матица српска|location=Нови Сад|isbn=978-86-7946-079-0|chapter=Речник|pages=485-}}</ref> ({{јез-ит|Francesco d'Assisi}}, [[1182]] — [[3. октобар]] [[1226]]) је оснивач [[фрањевциФранческовци|фрањевачкогФранческовског реда]]. Рођен је као Ђовани Франческо Бернардоне. Отац му је био трговац из [[Асизи]]ја а мајка Францускиња (одатле наводно име Франческо, тј. Француз). У младости је водио весео, бонвивански живот. За време рата с [[Перуђа|Перуђом]] пада у заробљеништво, да би након ослобођења из заробљеништва тешко оболео. У заробљеништву и за време болести доживљавао је дубоке псхилошке промене које налазе свој израз у његовој новој концепцији религиозности.
 
Након оздрављења и проживљених психолошких промена напушта имућну родитељску кућу и одевен у врећу послужује губавце и поправља рушевине цркве. Суграђани су га испочетка сматрали чудаком, па и лудаком али његово проповедање о апсолутном еванђеоском сиромаштву у доба оштро наглашених класно-економских разлика у [[феудализам|феудалном]] друштву, налази присталице међу народом и сиромашним слојевима грађанства. Број ФрањинеФранческове покорничке браће с временом је све више растао те се покрет светог сиромаштва шири великом брзином и постаје претња за привилеговани положај клера. Како би сузбио ту опасност папа [[Папа Иноћентије III|Иноћентије III]] позива ФрањуФранческа к'себи и након што добија гаранције да ће покрет поштовати сва световна права Цркве и беспризивно се подлагати папином ауторитету одобрава на његово деловање, односно потврђује [[1209]]. оснивање новог - фрањевачкогФранческовског реда (познат још и као мала или сива браћа), чији службени назив гласи Ордо фратрум минорум. Године [[1212]]. ФрањоФранческо Асишки и [[Клара Асишка|Клара Скифи]] оснивају и женску грану реда — [[кларисе]].
 
Живот ФрањеФранческа Асишког и његове прве редовничке браће окитила је легенда (''Bonaventurina Legenda major i Legenda minor, Fioretti, Dicta Egidii'' итд.) многим фантастичним детаљима (проповед птицама, добијање светих рана на брду Алверни, путовање на Исток међу сараценске невернике). Од незнатне дружине мале браће, која је живела без одређених правила, поводећи се углавном само за личним ФрањинимФранческовим примером развио се још за ФрањиногФранческовог живота јак ред који делује по читавој [[европа|Европи]]. Међутим, удаљавање од првобитних идеала доскора доводи у фрањевачкомФранческовачком реду до несугласица и ФрањоФранческо који нема способности вође и организатора препушта управу реда другоме [[1220]]. године. Но, ред се ипак с временом расколио на [[конвентуалци|конвентуалце]] (који су били за ублажавање правила о сиромаштву) и [[опсерванти|опсерванте]] (који су задржали захтев за сиромаштвом). У [[19. век]]у од опсерваната су се одвојили [[капуцини]] (због још строжег захтева за непосједовањем материјалних добара). Поред њих настали су и терцијари (трећереци) тј. ред чији чланови могу бити и жене и мушкарци, могу поседовати имовину, ступати у брак и уопште живети световним животом.
 
Повукавши се у интимни круг браће у дому крај прастаре црквице Порцијунке (у којој је и започео свој животни пут) он запада све чешће у заносно-мистична расположења па се тако нпр. весели сестрици смрти. Необична ФрањинаФранческова личност и његова ведра, оптимистичка појава у суморном мраку средњовековне религиозности била је тумачена на најразличитије начине, а његова ситна аскетска фигура постаје мотив многих сликарских и кипарских радова. Можда и зато што је цео његов живот обележен је необичним доживљајима. Тако је, између осталог, натерао свог пријатеља, брата Руфина (Леон, Руфин и Анђео били су његови најприснији пријатељи), да го прође улицама Асиза само с конопцем око врата, а у Болоњи се попео на потпуно нови кров и почео да баца црепове на земљу.
 
 
Песник у стилу провансалских трубадура, аутор песме Песма брату Сунцу (''Cantico del Fratre Sole'') ФрањоФранческо се обраћа народним језиком и у својој свеобухватној пантеистичкој љубави према читавој природи припрема пут ослобођењу уметности од укочености средњовековних форми. ФрањоФранческо као путујући мисионар-сиромах (poverello) и лирик-визионар хришћанску мистику обогаћује новим мотивима (стигматизација, еванђеоска вера, божићне јаслице итд.). Он је уједно и настављач „херетичких“ учења [[Катари|Албигенза]] и [[Валденз]]а о апсолутном сиромаштву, противник науке, учености и самостанских зидина, а ипак ироничним обратом повијесне судбине оснивач реда који је касније вековима био чврст ослонац инквизиције. Само две године (1228) након своје смрти ФрањоФранческо Асишки проглашен је свецем. Због заљубљености у природу еколози су га изабрали за свог заштитника, а у свету се препознаје као светац мира.
 
Занимљиве приче о животу ФрањеФранческа Асишког могу се пронаћи у књизи [[Џон Мурман|Џона Мурмана]] „Нови цвјетићи светога Фрање“Франческа“ (Теовизија, [[Загреб]], [[1995]].). Иначе, настарији документ о ФрањиФранческу Асишком је алегоријска прича Свети разговор блаженога ФрањеФранческа с Госпођом Сиромаштином. У тој се причи казује како је ФрањоФранческо трагао за сиромашном, презреном и невољеном Госпођом Сиромаштином и како ју је учинио својом невестом.
 
== Референце ==
{{commonscat|Francis of Assisi}}
* [http://www.biografije.org/index.htm Мољац - Биографије познатих особа]
* [http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/poredjenje_duhovnosti.htm Поређење духовности ФрањеФранческа Асишког и Светог Серафима Саровског -Георгије Макрис]
 
{{DEFAULTSORT:Асишки, ФрањоФранческо}}
 
[[Категорија:Рођени 1182.]]
[[Категорија:Умрли 1226.]]
[[Категорија:Католички светитељи]]
[[Категорија:ФрањевциФранческовци]]