Тужба БиХ против СРЈ за геноцид — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje
Ред 49:
== Контроверзе око тужбе ==
Тужбу БиХ пратило је питање надлежности Међународног суда правде у овом случају. У време подношења тужбе статус [[Савезна Република Југославија|СРЈ]] у [[Организација уједињених нација|Уједињеним нацијама]] није био јасан. СРЈ је себе сматрала наследницом [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], и имала је стално присутну мисију у УН (иако није учествовала у раду УН), али је такав став био оспорен од стране земаља Запада, пре свега [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. СРЈ је после октобарских промена [[2000]]. године затражила поновни пријем у УН, што би значило да 1993. није била чланица и да стога није могла бити тужена ([[Међународни суд правде]] може судити само чланицама УН и земљама нечланицама које у конкретном случају изричито прихвате његову надлежност). Међутим, пошто је СРЈ прихватила све међународноправне обавезе СФРЈ, тиме је аутоматски приступила и Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида из 1948. године. Та Конвенција предвиђа да стране потписнице у сваком спору који би настао из обавеза по овој Конвенцији прихватају надлежност МСП, и оваквим тумачењем Међународни суд правде се огласио надлежним у овом спору.
 
 
Друго значајно питање било је противљење [[Република Српска|Републике Српске]] овој тужби. Органи и представници Републике Српске су оспоравали легитимитет и легалност ове тужбе дуги низ година{{чињеница|date=01. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->, што је у неколико случајева довело до прегласавања у Председништву БиХ и до иницијатива за укидање финансирања тужбе, али није на крају довело и до њеног повлачења.