Творна ткива — разлика између измена

нема резимеа измене
'''Творна ткива''' (меристеми) су врста биљних [[ткива]] чије ћелије током читавог живота задржавају способност деобе на рачун чега биљка расте, секундарно дебља или се обнавља оштећено ткиво. Од месристемских ћелија диференцијацијом постају ћелије свих трајних ткива.
'''Творна ткива''' су једна од две врсте биљних [[ткива]].
Према пореклу, творна ткива могу бити примарна и секундарна.
*'''Примарна''' творна ткива су она чије су [[ћелија|ћелије]] настале директном [[ћелијска деоба|деобом]] ембрионалних ћелија.
*'''Секундарна''' творна ткива граде ћелије које су способност да се деле стекле накнадно (секундарно).
Према положају у [[биљка|биљци]], творна ткива могу бити '''вршна''' или апикална, '''бочна''' или латерална, '''уметнута''' или интеркаларна и '''творна ткива рана''' или трауматична.
 
==Својства меристемске ћелије==
Вршна творна ткива се налазе на врховима (крајевима) [[изданак]]а и [[корен]]ова и деобом ћелија дају "материјал" за раст тела у дужину.
 
Услед сталних деоба, којима су изложене, ове ћелије имају одређене морфолошке особине:
Бочна творна ткива се налазе у зони паралелној са страном - боком стабла или корена. У бочна ткива спадају
*имају танак [[ћелијски зид]],
'''[[камбијум]]''' и '''[[фелоген]]'''. Активношћу камбијума стабло и корен се дебљају (крећу се у ширину).
*крупно централно [[једро]],
*ситне [[биљне вакуоле|вакуоле]],
* мале и малобројне пластиде и др.
 
===Врсте творних ткива===
Уметнуто творно ткиво се налази "уметнуто" између трајних ткива.
 
'''Према начину постанка''' разликују се две основне групе меристемских ткива:
* примарна и
* секундарна.
 
Творна ткива која воде порекло од клице и задржавају способност деобе током читавог живота називају се [[примарни меристеми]]. Поред њих, у биљном телу се образују и [[секундарни меристеми]]. Они настају од ћелија неког трајног ткива које су накнадно постале способне да се деле (најчешће су то [[паренхимска ћелија|паренхимске ћелије]]).
 
[[Више биљке]] се одликују растењем током читавог живота, што значи да се у њима стално образују нове ћелије и ткива. (У климатским условима умерене зоне биљке преко зиме прекидају растење и тада су у стадијуму мировања.) Растење биљке одвија се само у зонама које садрже меристемске ћелије – способне за вишеструке деобе.
 
'''Према положају''' који заузимају у биљци творна ткива се деле на:
* вршна,
* бочна,
* уметнута и
* ткива ране.
 
'''Вршна творна ткива''' се налазе на врховима корена и стабла и називају се [[вегетациона купа|вегетационе купе]]. Деобама ћелија овог ткива биљка расте у дужину. Вршна творна ткива према пореклу припадају [[примарни меристеми|примарним меристемима]].
 
'''Бочна творна ткива''' су цилиндричног облика (на пресеку имају облик прстена) и помоћу њих стабло и корен [[секундарно дебљање|секундарно дебљају]] (расту у ширину). Ова творна ткива су [[секундарни меристеми]].Припадају им:
* [[камбијум]] и
* [[фелоген]].
 
'''Уметнута творна ткива''' (интеркаларна ткива) образују се између трајних ткива, као нпр. у основи листа који расте.
 
Творна'''Ткива ткива ранаране''' настају на повређеним местима биљакаповреде [[биљни орган|биљних органа]]. Она стварају творевину, масу ћелија звану '''[[калус]]''', којом се рана затвара и тиме спречава сушење и продор [[микроорганизми|микроорганизама]]. Калус може да образује било која жива ћелија.
 
==Литература==
*Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
*Којић, М: Ботаника, Научна књига, Београд, 1989.
*Маринковић, Р, Татић, Б, Блаженчић, Ј: Морфологија биљака, Београд, 1979.
*Шербан, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд,
 
Творна ткива рана настају на повређеним местима биљака. Она стварају творевину, масу ћелија звану '''[[калус]]''', којом се рана затвара и тиме спречава сушење и продор [[микроорганизми|микроорганизама]]. Калус може да образује било која жива ћелија.
 
[[Категорија:Биљке]][[Категорија:Биљна ткива]]