Википедија

Рендгенски зраци — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
.
Ред 1:
[[Датотека:X-ray by Wilhelm Röntgen of Albert von Kölliker's hand - 18960123-02.jpg|мини|200п|Вероватно прва слика рендгенских зрака из [[1896|1896.]] године на којој је фотографисана рука Рендгеновог пријатеља Алберта фон Киликера]]
{{Neprovereni seminarski}}
{{спајање|Рендгенски зраци}}
 
'''Рендгенски зраци''' или '''-{Х}--зраци''' ('''икс-зраци''') су део [[електромагнетски спектар|електромагнетског спектра]] са [[фреквенција]]ма од 3×10<sup>16</sup> до 3×10<sup>19</sup> [[херц]]а, односно [[таласна дужина|таласних дужина]] им је реда 0,1 до 10 нанометра (0,1×10<sup>-9</sup> до 1×10<sup>-8</sup> m). Зраци су јонизујући и због велике енергије користе се у [[радиологија|радиологији]] (у [[медицина|медицини]]), као и у [[кристлаографија|кристалографији]] за одређивање структуре кристала. Рендгенски зраци су добили име по свом проналазачу [[Вилхелм Конрад Рендген|Вилхему Конраду Рендгену]], који их је открио. Данас се често користи и назив икс-зраци, како их је Рендген назвао.<ref>Novelline, Robert. Squire's Fundamentals of Radiology. Harvard University Press. 5th edition. {{page|year=1997|id=ISBN 0-674-83339-2|pages=}}</ref>
== Rendgenska slika i projekcioni efekti ==
 
Рендгенски зраци спадају у [[јонизујуће зрачење]], што значи да су наелектрисани и електромагнетски активни. Користе се у разним областима за испитивање структура. Позната је њихова примена у медицини за добијање слике костију и зуба, јер пролазе кроз ткива не апсорбујући се у њима. Због своје велике енергије зраци су продорни и уз већу дозу могу да оштете ткива.
'''Rendgenska slika''' je vizuelna, crno-bela manifestacija na rendgenskom filmu konusne projekcije tela na jednoj ravni, nastala sumacijom svih slojeva kroz koje su prošli rendgenski zraci.<ref>{{Cite book|last=Babić|first=Radomir|title=Radiologija|year=2002|publisher=Medicinska knjiga}}</ref> [[Рендген (дијагностика)|Rendgenski]] film sa rendgenskom slikom nazivamo rendgenogram.
 
== Настајање Х-зрака ==
Sa fotografskog aspekta, rendgenska slika na rendgenogramu predstavlja negativne slike kakva se vidi na ekranu. Ono što se na rendgenogramu vidi kao belo, na ekranu se vidi kao crno i obratno. U tom smislu razlikujemo svetlinu i rasvetljenje i senku i zasencenje.
 
Х-зрачење се добија у [[вакуумска цев|вакуумским цевима]] за електрично пражњење када сноп високоенергетских електрона произведених на катоди интерагује са анодом. [[Електрони]] су убрзани напонима од 10.000 до 100.000 волти, а кочењем на аноди електрони као наелектрисане честице емитују [[електромагнетно зрачење]] високих енергија познато као Х-зрачење.<ref name="a">Физика атома, Ј. Пурић, И. Дојчиновић, Завод за уџбенике, Београд, {{page|year=2013|id=ISBN 978-86-17-17991-3|pages=}}</ref>
Pod pojmom svetlina podrazumeva se vizuelna manifestacija na ekranu izvesne prirode rendgentransparentne sredine (npr. [[Душник|traheja]], [[Плућа|pluća]] i sl.) dok pod izrazom rasvetljenje podrazumevamo vizuelnu manifestaciju na ekranu kakve patološke rendgentransparentne sredine. Slično vazi i za izraze ''senka'' i ''zasenčenje'' pri čemu za se pod izrazom zasenčenje podrazumeva vizuelna manifestacija na ekranu kakvog patološkog supstrata koi pojačano apsorbuje [[X zračenje|X-zrake]] pa se manifestuje u vidu senke.
 
Цеви у којима се производе Х-зраци називају се рендгенске цеви. Рендгенска цев је најчешће дужине око 20-25 cm и пречника око 15 cm. Она је кључни део апарата за рендгенско зрачење. Из цеви је уклоњен ваздух и притисак је 510 милибара. [[Катода]] је негативна електрода, прави се од материјала са високом тачком топљења. Да би површина са које се електрони емитују била што већа — катоде се модификују у спиралу. Новији уређаји имају две спирале. Постављена је унутар челичног оквира који је на негативном напону. [[Анода]] је позитивна и налази се насупрот катоде. Најчешће је направљена у облику је диска који се ротира. Оклоп цеви састављен је из 2 слоја који чине изолациони материјали и олово. Олово је ту због заштите пацијента и лекара и због заштите самог уређаја од механичких оштећења. За добијање задовољавајуће слике битна су три параметра: анодни напон, анодна струја и време експозиције. Фокус може бити електрични, реални или оптички, тј. пројекција реалног.
Prema intenzitetu raspoznajemo: senke intenziteta mekih tkiva-najslabijih intenziteta<ref>{{Cite book|last=Babić|first=Radomir|title=Radiologija|year=2002|publisher=Medicinska knjiga|pages=Glava 3 stranica 41}}</ref> ([[Мишићно ткиво|mišići]], [[Паренхимска ткива|parenhimatozni organi]] i dr.)
=== Rendgengeometrija i projekcioni efekti ===
Nastanak rendgenske slike podložan je zakonima optike odn. centralne ili konusne projekcije i zakonima [[Apsorpcija|apsorcije]]. Naime, rendgenski zračni snop po izlasku iz cevi kroz okrugli otvor tubusa ili četvrtasti otvor vizir-tubusa ima u prostoru aspekt [[Купа (геометрија)|kupe]] ili [[Пирамида (геометрија)|piramide]] sa vrhom na tubusu. Središna linija zračnog snopa od vrha kupe ili piramide naziva se centralnim znakkom (CZ). Rendgenski zraci se prostiru radijarno i pravolinijski. Sa tog aspekta rendgenska slika bi trebalo da bude analogna svetlosnoj slici. Međitim, pri interpretaciji rendgenske slike moraju se imati u vidu tri bitna svojstva po kojima se razlikuju od svetlosne slike:
 
У високовакумској диоди, катода се индиректно греје па постоји [[термоелектронска емисија]]. Електрони се из катоде једносмерним пулсирајућим напоном усмеравају ка аноди, ударају у аноду, долази до интеракције упадних електрона са електронима електронског омотача, чији је резултат емисија електромагнетних таласа. Место на аноди у које ударају електрони назива се „фокус“ и веома је малих димензија, а од његових димензија зависи оштрина рендгенског снимка. Због ослобађања топлоте у сударном процесу долази до грејања аноде којој је стално потребно хлађење те се у том циљу користе обртне аноде угаоне брзине око 8500 обр/мин.
[http://www.radiologyinfo.org/en/submenu.cfm?pg=xray Rendgenska] slika je fenomen slojeva.
 
== Интеракције ==
Rendgenska slika nastaje fenomenom apsorpcije po pravilimaprojekcije svih slojeva ozračenog objekta koji su bili na putu snopa X-zrakova.
 
При проласку Х-зрака кроз неку супстанцу, долази до више типова интеракција између зрака и медијума. Интеракције се могу огледати у следећим ефектима:
Rendgensi zračni snop koji se koristi u dijagnostici sačinjavaju X-zraci heterogenih talasnih dužina. Čovečije [[Тело (човек)|telo]] je nehomogenog sastava.
 
* Комптонов ефекат
Nekoliko je bitnih faktora koji određuju projekciju rendgenografiranog objekta, tj. veličinu, oblik, položaj, konturu i tamninu slike. To su:
До њега долази ако је енергија упадних електрона много већа од енергије која је потребна за електроне да круже по истој путањи. Зависи од укупног броја електрона у атому материје на коју зрак наилази. Мења се таласна дужина и ослобађа се квант енергије.
* Кохерентно или Рејлијево расејање
Таласна дужина се не мења, али се путања мало мења, зависи од врсте ткива на које пада зрачење.
* Фотоелектрични ефекат
Упадни зраци интерактују са електронима атома аноде и предају им топлотну енергију. Фотоефектом се објашњава апсорпција Х-зрака (Икс зрака). Последице су настанак карактеристичних зрачења, стварање позитивног и негативног јона.
* Стварање електронског пара
Дешава се када се фотони огромних енергија нађу у близини језгра.
* Фотодезинтеграција
Супротан процес од стварања електронског пара, долази до промене структуре атома. За овај вид интеракције електромагнетног зрачења и материје неопходно је да енергија фотона Х-зрака буде већа од енергије нуклеарних сила које делују на честице тако да се оне задржавају у језгру. У зависности од честица које су избачене из језгра, могу настати јони, нестабилна језгра или потпуно нови елементи.
 
== Рендгенска слика и пројекциони ефекти ==
-odstojanje fokus-film(F-Fi)
 
'''Рендгенска слика''' је визуелна, црно-бела манифестација на рендгенском филму конусне пројекције тела на једној равни, настала сумацијом свих слојева кроз које су прошли рендгенски зраци.<ref name=Babic >{{Cite book|last=Babić|first=Radomir|title=Radiologija|year=2002|publisher=Medicinska knjiga |pages = 41-47}}</ref> [[Рендген (дијагностика)|Рендгенски]] филм са рендгенском сликом називамо рендгенограм.
-odstojanje objekat-film (O-Fi)
 
Са фотографског аспекта, рендгенска слика на рендгенограму представља негативне слике каква се види на екрану. Оно што се на рендгенограму види као бело, на екрану се види као црно и обратно. У том смислу разликујемо светлину и расветљење и сенку и засенцење.
-upadni ugao CZ prema objektu i filmu
 
Под појмом светлина подразумева се визуелна манифестација на екрану извесне природе рендгентранспарентне средине (нпр. [[Душник|трахеја]], [[Плућа|плућа]] и сл.) док под изразом расветљење подразумевамо визуелну манифестацију на екрану какве патолошке рендгентранспарентне средине. Слично вази и за изразе ''сенка'' и ''засенчење'' при чему за се под изразом засенчење подразумева визуелна манифестација на екрану каквог патолошког супстрата кои појачано апсорбује [[X зрачење|X-зраке]] па се манифестује у виду сенке.
-oblik i položaj objekta u prostoru odnosno prema projekcionoj ravni.
 
Према интензитету распознајемо: сенке интензитета меких ткива-најслабијих интензитетa<ref name=Babic /> ([[Мишићно ткиво|мишићи]], [[Паренхимска ткива|паренхиматозни органи]] и др.)
Iznećemo pojedine odluke rendgenske slike sa aspekta rendgengeometrije uključujući i pravila projekcije.
 
=== Рендгенгеометрија и пројекциони ефекти ===
a) '''Kongurencija slike.''' Pod pojmom [[Конгруенција|kongurencije]] podrazumevamon da slika odgovara stvarnom obliku rendgenografiranog tela. Kada to nije slučaj, govorimo o inkongruenciji slike. Inkongruetalna slika je deformisana, iskrivljena, tako da svojim oblikom ne odgovara obliku rendgengrafiranog tela i skoro uvek netačno prikazuje njegovu stvarnu veličinu.
Настанак рендгенске слике подложан је законима оптике одн. централне или конусне пројекције и законима [[Апсорпција|апсорције]]. Наиме, рендгенски зрачни сноп по изласку из цеви кроз округли отвор тубуса или четвртасти отвор визир-тубуса има у простору аспект [[Купа (геометрија)|купе]] или [[Пирамида (геометрија)|пирамиде]] са врхом на тубусу. Средишна линија зрачног снопа од врха купе или пирамиде назива се централним знакком (ЦЗ). Рендгенски зраци се простиру радијарно и праволинијски. Са тог аспекта рендгенска слика би требало да буде аналогна светлосној слици. Међитим, при интерпретацији рендгенске слике морају се имати у виду три битна својства по којима се разликују од светлосне слике:
 
Рендгенска слика је феномен слојева.<ref>[http://www.radiologyinfo.org/en/submenu.cfm?pg=xray X-ray (Radiography)]</ref> Рендгенска слика настаје феноменом апсорпције по правилимапројекције свих слојева озраченог објекта који су били на путу снопа X-зракова. Рендгенси зрачни сноп који се користи у дијагностици сачињавају X-зраци хетерогених таласних дужина. Човечије [[Тело (човек)|тело]] је нехомогеног састава. Неколико је битних фактора који одређују пројекцију рендгенографираног објекта, тј. величину, облик, положај, контуру и тамнину слике. То су:
b) '''Veličina slike.''' Poželjno je da slika na rendgenogramu veličinom odgovara veličini rendgenografiranog objekta. Međutim, slika se na rendgenogramu formira prema zakonima geometrijske centralne projekcije pa divergentni snop [[X zračenje|X-zrakova]] uvek dovodi do toga da slika bude nešto veća od realne slike objekta. Najviše su uvećani slojevi ili delovi objekta koji su bliži fokusu a dalji od filma a to ujedno dovodi i do inkongruencije slike. Delovi objekta koji su ozračeni iskošenijim zracima biće projekciono više uvećani, uglavnom zavisi od odstojanja. Rendgenska slika približno odgovara veličini rendgenografiranog objekta ako je rastojanje F-O što veće, a odstojanje O-Fi što manje.
* одстојање фокус-филм (F-Fi)
* одстојање објекат-филм (O-Fi)
* упадни угао ЦЗ према објекту и филму
* облик и положај објекта у простору односно према пројекционој равни.
 
Изнећемо поједине одлуке рендгенске слике са аспекта рендгенгеометрије укључујући и правила пројекције.
Na veličinu slike utiče i veličina fokusa cevi.
:а) '''Конгуренција слике.''' Под појмом [[Конгруенција|конгуренције]] подразумевамон да слика одговара стварном облику рендгенографираног тела. Када то није случај, говоримо о инконгруенцији слике. Инконгруетална слика је деформисана, искривљена, тако да својим обликом не одговара облику рендгенграфираног тела и скоро увек нетачно приказује његову стварну величину.
 
:б) '''Величина слике.''' Пожељно је да слика на рендгенограму величином одговара величини рендгенографираног објекта. Међутим, слика се на рендгенограму формира према законима геометријске централне пројекције па дивергентни сноп [[X зрачење|X-зракова]] увек доводи до тога да слика буде нешто већа од реалне слике објекта. Највише су увећани слојеви или делови објекта који су ближи фокусу а даљи од филма а то уједно доводи и до инконгруенције слике. Делови објекта који су озрачени искошенијим зрацима биће пројекционо више увећани, углавном зависи од одстојања. Рендгенска слика приближно одговара величини рендгенографираног објекта ако је растојање F-O што веће, а одстојање O-Fi што мање.
Tamnina slike(opacitet). Slika treba da ima optimalnu tamninu. Tamnina će biti jača ako je objekat bliži ravni projekcije (tj. filmu ili ekranu) ako je vrednost mAs veća, ako je gustina objekta veća, ako je atomski sastav rendgenografiranog objekta više prosečne vrednosti [[Атомски број|atomskih brojeva]] i, najzad, ako je debljina rendgenografiranog objekta veća.
 
На величину слике утиче и величина фокуса цеви.
Oštrina slike. Pod oštrinom slike podrazumevamo prikaz kvaliteta periferne konture senke.Senka može da ima jasno o oštro ocrtane periferne konture,pa kažemo da je slika oštra , ili pak da su joj konture neoštre, kada govorimo o neoštrini.Slika je kvalitetnija ukoliko je oštra. Za sliku kažemo da je oštra kada se na osvetljenom razvijenom rendgenogramu linija vidi kao linija, a ne kao pruga ili s tačka vidi kao tačka a ne kao mrlja.
[[Датотека:A-geometrijska neoštrina(polusenka), B-projekcija iz tačkastog izvora(polusenke nema, slika je oštra), F-fokus, O-objekat, S-senka, Ps-polusenka.jpg|мини|A-geometrijska neoštrina(polusenka), B-projekcija iz tačkastog izvora(polusenke nema, slika je oštra), F-fokus, O-objekat, S-senka, Ps-polusenka]]
 
Тамнина слике (опацитет). Слика треба да има оптималну тамнину. Тамнина ће бити јача ако је објекат ближи равни пројекције (тј. филму или екрану) ако је вредност mAs већа, ако је густина објекта већа, ако је атомски састав рендгенографираног објекта више просечне вредности [[Атомски број|атомских бројева]] и, најзад, ако је дебљина рендгенографираног објекта већа.
Različitu mogućnost da da ralikuje sitne, diskretne detalje, koja se naziva razdvojna moć. Razdvojna moć rendgenograma (to isto važi i za druge sisteme)izražava se debljinom crte koja se jasno vidi ili, preciznije, brojem parnih linija na jednom santimetru dužinu (pl/cm). Jedinica za razdvojnu moć rendgenograma naziva se linija oštrine. Na oštrinu slike utiče još i niz faktora:
* veličina fokusa cevi
* F-O i O-Fi odstojanje
* upadni ugao CZ na projekcionu ravan
* ravan objekat prema projekcionoj ravni
* građa rendgenografskog objekta
* mirovanje ili kretanje objekta za vreme ekspozicije
* niz rendgenografskih elemenata koji nam služe za dobijanje rendgenske slike (kvalitet fotoemulzije filma,folija, kaseta, hemikalije i dr.)
 
Оштрина слике. Под оштрином слике подразумевамо приказ квалитета периферне контуре сенке. Сенка може да има јасно о оштро оцртане периферне контуре,па кажемо да је слика оштра, или пак да су јој контуре неоштре, када говоримо о неоштрини.Слика је квалитетнија уколико је оштра. За слику кажемо да је оштра када се на осветљеном развијеном рендгенограму линија види као линија, а не као пруга или с тачка види као тачка а не као мрља.
Kada slika nije oštra govorimo o neoštrinama. Neoštrine mogu biti uslovljene različitim uzrocima.
-Geometrijske, uslovljene su fokusom rendgenske cevi.Geometrijska neoština je direktno srazmerna veličina fokusa cevi i dostojanja O-Fi a obrnuto srazmerna odstojanju F-O.
 
[[Датотека:A-geometrijska neoštrina(polusenka), B-projekcija iz tačkastog izvora(polusenke nema, slika je oštra), F-fokus, O-objekat, S-senka, Ps-polusenka.jpg|мини|A - геометријска неоштрина (полусенка), B - пројекција из тачкастог извора (полусенке нема, слика је оштра), F - фокус, O - објекат, S - сенка, Ps - полусенка]]
-Neoštrine zbog pokreta nastaju ako se u momentu ekspozicije kreće bar jedna od tri bitna faktora:fokus, objekat ili film. Obično su u praksi fokus i film fiksirani pa se za vreme ekspozicije ne kreću. ali to nije slučaj i sa objektom. Bezvoljne pokrete organa ([[Срце са три преткоморе|srca]], peristaltike [[Желудац|želuca]], [[Цревни систем|creva]] i sl.)ili pokrete male dece i nekih pacijenata nije moguće izbeći osim ako se skrati vreme ekspozicije.
-Fotografske neoštrine čine grupu neoštrina uslovljene [[Фолија|folijom]], kasetom ili filmom.
 
Различиту могућност да да раликује ситне, дискретне детаље, која се назива раздвојна моћ. Раздвојна моћ рендгенограма (то исто важи и за друге системе)изражава се дебљином црте која се јасно види или, прецизније, бројем парних линија на једном сантиметру дужину (pl/cm). Јединица за раздвојну моћ рендгенограма назива се линија оштрине. На оштрину слике утиче још и низ фактора:
a) Zbog folija- neoština je uslovljena fluroscentnom materijom i krupnoćom zrna.
* величина фокуса цеви
* F-O и O-Fi одстојање
* упадни угао CZ на пројекциону раван
* раван објекат према пројекционој равни
* грађа рендгенографског објекта
* мировање или кретање објекта за време експозиције
* низ рендгенографских елемената који нам служе за добијање рендгенске слике (квалитет фотоемулзије филма,фолија, касета, хемикалије и др.)
 
Када слика није оштра говоримо о неоштринама. Неоштрине могу бити условљене различитим узроцима.
b) Zbog kaseta- kada stranice kasete, zato sto su iskrivljene ili zato što im se mehanizam za zatvaranje rasklimao, ne pritiskuju folije da nalegnu na film, pa se javljaju neoštrine iz istih razloga kao i one zbog folija.
* Геометријске, условљене су фокусом рендгенске цеви. Геометријска неоштина је директно сразмерна величина фокуса цеви и достојања O-Fi, а обрнуто сразмерна одстојању F-O.
* Неоштрине због покрета настају ако се у моменту експозиције креће бар једна од три битна фактора: фокус, објекат или филм. Обично су у пракси фокус и филм фиксирани па се за време експозиције не крећу. али то није случај и са објектом. Безвољне покрете органа ([[Срце са три преткоморе|срца]], перисталтике [[Желудац|желуца]], [[Цревни систем|црева]] и сл.) или покрете мале деце и неких пацијената није могуће избећи осим ако се скрати време експозиције.
* Фотографске неоштрине чине групу неоштрина условљене [[Фолија|фолијом]], касетом или филмом.
: а) Због фолија - неоштина је условљена флуросцентном материјом и крупноћом зрна.
: б) Због касета - када странице касете, зато сто су искривљене или зато што им се механизам за затварање расклимао, не притискују фолије да налегну на филм, па се јављају неоштрине из истих разлога као и оне због фолија.
: ц) Због филма -занемарљиво је мала и условљена је дебљином фотографског слоја на филму.
: д) Неоштрине због расутих зракова. Расути траци кваре и оштрину и контраст рендгенске слике.
: е) [[Контраст|Контраст]] слике - Осд контраста зависи видљивост слике а нарочито уочавање детаља.
 
Разлика између максималне светлине и максималне тамнине на једном рендгенограму чини контрасну ширину. На контраст рендгенске слике утичу:напон струје цеви, зрачни продукт (mAs), дебљина и густина рендгенографираног објекта. Контраст рендгенске слике директно је сразмеран производу трећег степена таласне дужине X-зракова, првог степена зрачног продукта (mAs. првог степена дебљине и првог степена густине рендгенографираног објекта. Да би се на ренденограму уочио контраст, услов је да у два суседна ткива или органа постоји разлика у степену [[Апсорпција светлости|апсорпције]]. Разликујемо позитивна рендгенска контрасна средства (јод, баријум) која повећаном апсорпцијом на рендгенограму дају сенку, и негативна рендгенска контраст на средства ([[Ваздух|ваздух]], [[CO2|CO<sub>2</sub>]], [[Singletni kiseonik|O<sub>2</sub>]]), која као гас због мање густине ai релативно ниских атомских бројева на рендгенограму дају транспаренцију. И једна и друга на рендгенограму знатно истичу контраст. Рендгенографирани објекат на филму или екрану увек се приказује пројекционо увећаним<ref name=Babic /> (дивергентни ток снопа X-зракова).
c)Zbog filma-zanemarljivo je mala i uslovljena je debljinom fotografskog sloja na filmu.
 
==== Пројекциони ефекти ====
d)Neoštrine zbog rasutih zrakova. Rasuti traci kvare i oštrinu i kontrast rendgenske slike.
Под пројекционим ефектом подразумевамо пројектовање делова тела или органа на филму или екрану при експозицији X-зрацима у одређеним условима. Лако их је разумети ако имамо у виду следеће три чињенице:
1) да је рендгенска слика појединих делова нашег тела слика нехомогеног тела. 2) да је рендгенска слика конусна пројекција тела из једне тачке и назад. 3) да је рендгенска слика на конвенционалном рендгенограму сумација свих сенки и расветљања насталих при проласку снопа X-зракова короз све рендгенографиране слојеве објекта. Постоји [[ефекат сумације]], [[ефекат покривања]], [[ефекат бљештања]], и [[тангенцијални ефекат]].
# Ефекат симулације - јавља се у случају када се две сенке слабијег интензитета нађу једна испред друге на путу снопа X-зракова. Тада ће дати збирну сенку већег [[Интензитет|интензитета]].
# Ефекат суперпозиције - или покривања јавља се када се две сенке неједнаког интензитета нађу у истој пројекцији; сенка већег интензитета покреће, маскираће сенку слабијег интензитета.
# Ефекат бљештања или брисања је феномен при коме транспаренција гаса у неком шупљем органу ''брише'' сенку неког другог ткива које се нашло у пројекцији [[транспаренције]].
# тангенцијални ефекат јавља с када X-зраци при проласку кривином кружног, полукружног или ваљкастог тела буду јаче апсорбовани него у осталим партијама тог тела.<ref name=Babic />
 
==== Интерпретација рендгенске слике ====
e)[[Контраст|Kontrast]] slike-Osd kontrasta zavisi vidljivost slike a naročito uočavanje detalja.
При интерпретацији рендгенске слике доносе се закључак и мишљење и поставља [[Дијагноза (израз)|дијагноза]]. Саопштава се писаним документом-извештајем, [[Писаћа машина|писаћом машином]]. То треба да чине квалификоване особе. Рендгенограм поред бројних вредности, има и документарну вредност. При приступању интерпретацији рендгенограма у принципу треба испоштовати три ствари:
 
* не интерпретирати развијен а неосушен, влажан рендгенограм. јер су могуће озбиљне грешке
Razlika između maksimalne svetline i maksimalne tamnine na jednom rendgenogramu čini kontrasnu širinu. Na kontrast rendgenske slike utiču:napon struje cevi, zračni produkt(mAs), debljina i gustina rendgenografiranog objekta. Kontrast rendgenske slike direktno je srazmeran proizvodu trećeg stepena talasne dužine X-zrakova, prvog stepena zračnog produkta (mAs. prvog stepena debljine i prvog stepena gustine rendgenografiranog objekta. Da bi se na rendenogramu uočio kontrast, uslov je da u dva susedna tkiva ili organa postoji razlika u stepenu [[Apsorpcija svetlosti|apsorpcije]]. Razlikujemo pozitivna rendgenska kontrasna sredstva(jod, barijum)koja povećanom apsorpcijom na rendgenogramu daju senku,i negativna rendgenska kontrast na sredstva ([[Ваздух|vazduh]], [[CO2|Co2]],[[Singletni kiseonik|O2]]), koja, kao gas. zbog manje gustine ai relativno niskih atomskih brojeva na rendgenogramu daju transparenciju. I jedna i druga na rendgenogramu znatno ističu kontrast. Rendgenografirani objekat na filmu ili ekranu uvek se prikazuje projekciono uvećanim<ref>{{cite book|last=Babić|first=Radimir|title=Radiologija|year=2002|publisher=Medicinska knjiga|pages=Glava 3; stranice od 41-45}}</ref>(divergentni tok snopa X-zrakova).
* интерпретирати само рендгенограме задовољавајућег квалитета, јер из рендгенограма лошег квалитета може да произађе само лоша или нетачна дијагноза.
==== Projekcioni efekti ====
* при интерпретацији рендгенограма строго водити рачуна о ознакам на филму.<ref name=Babic />
Pod projekcionim efektom podrazumevamo projektovanje delova tela ili organa na filmu ili ekranu pri ekspoziciji X-zracima u određenim uslovima. Lako ih je razumeti ako imamo u vidu sledeće tri činjenice:
1) da je rendgenska slika pojedinih delova našeg tela slika nehomogenog tela. 2) da je rendgenska slika konusna projekcija tela iz jedne tačke i nazad. 3) da je rendgenska slika na konvencionalnom rendgenogramu sumacija svih senki i rasvetljanja nastalih pri prolasku snopa X-zrakova koroz sve rendgenografirane slojeve objekta. Postoji [[efekat sumacije]], [[efekat pokrivanja]], [[efekat blještanja]], i [[tangencijalni efekat]].
# Efekat simulacije-javlja se u slučaju kada se dve senke slabijeg intenziteta nađu jedna ispred druge na putu snopa X-zrakova. Tada će dati zbirnu senku većeg [[Интензитет|intenziteta]].
# Efekat superpozicije-ili pokrivanja javlja se kada se dve senke nejednakog intenziteta nađu u istoj projekciji;senka većeg intenziteta pokreće, maskiraće senku slabijeg intenziteta.
# Efekat blještanja ili brisanja je fenomen pri kome transparencija gasa u nekom šupljem organu ''briše''senku nekog drugog tkiva koje se našlo u projekciji [[transparencije]].
# tangencijalni efekat javlja s kada X-zraci pri prolasku krivinom kružnog, polukružnog ili valjkastog tela budu jače apsorbovani nego u ostalim partijama tog tela<ref>{{cite book|last=Babić|first=Radimir|title=Radiologija|year=2002|publisher=Medicinska knjiga|pages=Glava 3; stranica 45}}</ref>.
 
==== InterpretacijaОзнаке rendgenskeна slikeфилму ====
Страна филма обележава се ознаком односно словима ''D'' или ''R'' што значи ''десно'' од речи ''droite'' (франц.) или ''necht'' (нем.), односно ''right'' (енг.) или за леву страну пацијента велико слово ''L'' што значи лево од речи ''left'' (енг.), ''links'' (нем.)
Pri interpretaciji rendgenske slike donose se zaključak i mišljenje i postavlja [[Дијагноза (израз)|dijagnoza]]. Saopštava se pisanim dokumentom-izveštajem, [[Писаћа машина|pisaćom mašinom]]. To treba da čine kvalifikovane osobe.Rendgenogram pored brojnih vrednosti, ima i dokumentarnu vrednost. Pri pristupanju interpretaciji rendgenograma u principu treba ispoštovati tri stvari:
Власништво филма, време када је филм учињен и институција у којој је филм сачињен, односно у којој је пацијент прегледан подаци су који се по правилу морају наћи сигнирани на филму тушем, фломастером или најбоље да су пресликани.
 
Време експозиције филма после датог контраста у минутима или/и часовима, нпр. при [[урографији]], како би се пратили врме излучивање контраста уротрактом, редослед учињених рендгенограма<ref name=Babic /> и др.
* ne interpretirati razvijen a neosušen, vlažan rendgenogram. jer su moguće ozbiljne greške
* interpretirati samo rendgenograme zadovoljavajućeg kvaliteta, jer iz rendgenograma lošeg kvaliteta može da proizađe samo loša ili netačna dijagnoza.
* pri interpretaciji rendgenograma strogo voditi računa o oznakam na filmu<ref>{{cite book|last=Babić|first=Radomir|title=Radiologija|year=2002|publisher=Medicinksa knjiga|pages=Glava 3; stranica 46}}</ref>.
 
==== Интерпретација рендгенограма ====
==== Oznake na filmu ====
Интерпретација рендгенограма, као интерпретација рендгенске слике са екрана, садржи три дела:
Strana filma obeležava se oznakom odnosno slovima ''D'' ili ''R'' što znači ''desno'' od reči ''droite''(franc.) ili ''necht''(nem.)odnosno ''right'' (eng.)ili za levu stranu pacijenta veliko slovo ''L'' što znači levo od reči ''left'' (eng.), ''links''(nem.)
# заглавље.
Vlasništvo filma, vreme kada je film učinjen i institucija u kojoj je film sačinjen,odnosno u kojoj je pacijent pregledan podaci su koji se po pravilu moraju naći signirani na filmu tušem, flomasterom ili najbolje da su preslikani.
# налаз(сакупљање података и анализа уоченог).
# исказивање мишљења, закључка односно дијагнозе.
## Заглавље (наслов) истиче о чему је реч, на пр. рендгенограм плућа ПА (постероантериорне пројекције)
## Налаз (садржај) обухвата сакупљање података са рендгенограма и анализу уоченог. То је најсадржанијиј и најбитнији део интерпретације сваког рендгенограма. Утврдити присуство или одсустви сенки и/или транспаренција,условљено неким патолошким пшроцесом. Уколико је присутан какав патолошки процес који се манифестује сенком, одмах се изјашњавамо о карактеристикама сенке.<ref name=Babic />
 
==== Карактеристика сенки ====
Vreme ekspozicije filma posle datog kontrasta u minutima ili/i časovima, npr. pri [[urografiji]], kako bi se pratili vrme izlučivanje kontrasta urotraktom, redosled učinjenih rendgenograma<ref>{{cite book|last=Babić|first=Radomir|title=Radiologija|year=2002|publisher=Medicinska knjiga|pages=Glava3; stranica 46}}</ref> i dr.
# Локализација сенке: нпр. у плућима-сенка може бити локализована у једном плућном пољу, [[режњу]], [[Сегмент|сегменту]], [[интерлобијуму]], [[перихиларно]], [[базално|базално]], субплеурално, у плућном врху, једнострано или обострано и томе слично. У случају да је реч о сенци у некој кости-она може бити локализована у проксималном окрајку, [[субпериостално]], [[парослано]], [[интермедуларно]] и томе слично. Исто важи и за [[транспаренције]].
# Величина сенке или сенки: изражава се јединицама дужине измерене [[Лењир|лењиром]]. Раније се изражавала и апроксимативним величинама, нпр. [[проса]], [[Сочиво (оптика)|сочива]], [[Бадем|бадема]], [[лешника]], [[Орах|ораха]] и сл. али то данас није допуштено. Исто важи и за расветљења.
# Хомогеност слике: сенка је хомогена као је по целој својој површини истог интезитета или је нехомогена-када је местимично јачег а местимично слабијег интезитета или је пак прошарана транспаренцијама. Нехомогена обични је сачињена од малих мрљастих сенки, које подсећају на кап мастила на хартији и означавају ексудативни карактер промене, или од пегастих сенки, са фиброзним трачицама око интезивнијег средишњег дела сенке и знак су оживљавања, [[фиброзирања]].
# Контура сенке: сенка може бити јасно ограничена. Оштро лимитирана или пак неоштре контуре, тј. да је према суседству нејасно ограничена.
# Облик сенке: у обзир долазе сви геометријски облици пројектовани према правилима пројекције (кружни, овоидни, троугласти са врхом лево, десно, медијално, базално и сл., тракасти, пругасти, линеарни, прстенасти, полукружни, облик [[Лопта (геометријско тело)|лопте]], [[Купа (геометрија)|купе]], [[Пирамида (геометрија)|пирамиде]], чвораст облик и сл.)
# Интензитет слике: сенка може инати интезитет меког ткива, кости или калцијума и интезитет [[метала]]. Наше око добро препознаје ове три градације сенки.
# Број сенкиу претраживаном подручју може да постоји само једна (солитарна) сенка, а може их бити две, три или много, безброј сенки или слично. Треба се децидирано изјаснити о броју сенки, уколико је то могуће.
# Веза сенке са околином: нпр. веза сенке плућа са хилосом, присутна или није.
# Стање околног ткива: нпр. стање околног плућног паренхимаоко округле сенке у плућима(може бити промењено или непромењено)
# Однос сенки према суседству:нпр. однос сенке плућа према [[медијастиналним органима|медијастиналним органима]] (медијастинуму) Масивна сенка плућа може да дислоцира медијастинум или да га не дислоцира. Ако га [[дислоцира]] постоје две могућности: да га потискује на супротну страну од патолошког процеса или да га привлачи к себи, ка страни патолошког процеса.
 
Мишљење, закључак, односно дијагноза. То је трећи и последњи део при интепретацији рендгенограма.Закључак представља кратак [[Резиме|резиме]] свега учињеног и регистрованог у налазу. Истовремено, пожељно је навести и предлог за евентуално пожељно и могуће даље претраживање посебно ако је реч о којем рендгенском или радијолошком прегледу.<ref name=Babic />
==== Interpretacija rendgenograma ====
Interpretacija rendgenograma, kao interpretacija rendgenske slike sa ekrana, sadrži tri dela:
# zaglavlje.
# nalaz(sakupljanje podataka i analiza uočenog).
# iskazivanje mišljenja, zaključka odnosno dijagnoze.
## Zaglavlje(naslov)ističe o čemu je reč, na pr. rendgenogram pluća PA(posteroanteriorne projekcije)
## Nalaz(sadržaj)obuhvata sakupljanje podataka sa rendgenograma i analizu uočenog.To je najsadržanijij i najbitniji deo interpretacije svakog rendgenograma.Utvrditi prisustvo ili odsustvi senki i/ili transparencija,uslovljeno nekim patološkim pšrocesom. Ukoliko je prisutan kakav patološki proces koji se manifestuje senkom, odmah se izjašnjavamo o karakteristikama senke<ref>{{cite book|last=Babić|first=Radomir|title=Radiologija|year=2002|publisher=Medicinska knjiga|pages=Glava 3; stranica 46}}</ref>.
 
==== KarakteristikaВиди senkiјош ====
* [[Електромагнетски спектар]]
# Lokalizacija senke: npr. u plućima-senka može biti lokalizovana u jednom plućnom polju, [[režnju]], [[Сегмент|segmentu]], [[interlobijumu]], [[perihilarno]], [[bazalnо|bazalno]], subpleuralno, u plućnom vrhu, jednostrano ili obostrano i tome slično. U slučaju da je reč o senci u nekoj kosti-ona može biti lokalizovana u proksimalnom okrajku, [[subperiostalno]], [[paroslano]], [[intermedularno]] i tome slično. Isto važi i za [[transparencije]].
# Veličina senke ili senki: izražava se jedinicama dužine izmerene [[Лењир|lenjirom]]. Ranije se izražavala i aproksimativnim veličinama, npr. [[prosa]], [[Сочиво (оптика)|sočiva]], [[Бадем|badema]], [[lešnika]], [[Орах|oraha]] i sl. ali to danas nije dopušteno. Isto važi i za rasvetljenja.
# Homogenost slike:senka je homogena kao je po celoj svojoj površini istog inteziteta ili je nehomogena-kada je mestimično jačeg a mestimično slabijeg inteziteta ili je pak prošarana transparencijama. Nehomogena obični je sačinjena od malih mrljastih senki., koje podsećaju na kap mastila na hartiji i označavaju eksudativni karakter promene, ili od pegastih senki, sa fibroznim tračicama oko intezivnijeg središnjeg dela senke i znak su oživljavanja , [[fibroziranja]].
# Kontura senke:senka može biti jasno ograničena. Оštro limitirana ili pak neoštre konture, tj. da je prema susedstvu nejasno ograničena.
# Oblik senke: u obzir dolaze svi geometrijski oblici projektovani prema pravilima projekcije(kružni, ovoidni, trouglasti sa vrhom levo, desno, medijalno, bazalno i sl., trakasti, prugasti, linearni, prstenasti, polukružni, oblik [[Лопта (геометријско тело)|lopte]], [[Купа (геометрија)|kupe]], [[Пирамида (геометрија)|piramide]], čvorast oblik i sl.)
# Intenzitet slike:senka može inati intezitet mekog tkiva, kosti ili kalcijuma i intezitet [[metala]]. Naše oko dobro prepoznaje ove tri gradacije senki.
# Broj senkiu pretraživanom području može da postoji samo jedna (solitarna)senka, a može ih biti dve, тri ili mnogo, bezbroj senki ili slično. Treba se decidirano izjasniti o broju senki, ukoliko je to moguće.
# Veza senke sa okolinom: npr. veza senke pluća sa hilosom, prisutna ili nije.
# Stanje okolnog tkiva: npr. stanje okolnog plućnog parenhimaoko okrugle senke u plućima(može biti promenjeno ili nepromenjeno)
# Odnos senki prema susedstvu:npr. odnos senke pluća prema [[medijastinalnim органима|medijastinalnim organima]](medijastinumu)Masivna senka pluća može da dislocira medijastinum ili da ga ne dislocira. Ako ga [[dislocira]] postoje dve mogućnosti: da ga potiskuje na suprotnu stranu od patološkog procesa ili da ga privlači k sebi, ka strani patološkog procesa.
 
== Референце ==
Mišljenje, zaključak, odnosno dijagnoza. To je treći i poslednji deo pri intepretaciji rendgenograma.Zaključak predstavlja kratak [[Резиме|rezime]] svega učinjenog i registrovanog u nalazu. Istovremeno, poželjno je navesti i predlog za eventualno poželjno i moguće dalje pretraživanje posebno ako je reč o kojem rendgenskom ili radijološkom pregledu<ref>{{cite book|last=Babić|first=Radomir|title=Radiologija|year=2002|publisher=Medicinska knjiga|pages=Glava 3; stranice 46-47}}</ref>.
{{reflist}}
 
== Reference ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
Линија 119 ⟶ 134:
* {{Cite book |ref= harv|last=Babić|first=Radomir|title=Radiologija|year=2002|publisher=Medicinska knjiga}}
 
== Спољашње везе ==
[[Категорија:Rendgen]]
{{Commonscat|X-rays}}
[[Категорија:Radiologija]]
* [http://www.crtsite.com/page5.html Historical X-ray tubes ]
* Röntgen's 1895 article, on line and analyzed on ''[https://www.bibnum.education.fr/physique/electricite-electromagnetisme/la-decouverte-des-rayons-x-par-roentgen BibNum]'' <small>[click 'à télécharger' for English analysis]</small>
* [http://www.rtstudents.com/x-rays/broken-humerus-xray.htm Example Radiograph: Fractured Humerus]
* [https://web.archive.org/web/20070810063814/http://www.iuk.edu/~koalhe/img/Equipment/xray.jpg A Photograph of an X-ray Machine]
* [http://www.x-raysafety.com/ X-ray Safety]
* [http://www.ionactive.co.uk/multi-media_video.html?m=4 An X-ray tube demonstration (Animation)]
* [https://web.archive.org/web/20070710033139/http://deutsche.nature.com/physics/7.pdf 1896 Article: "On a New Kind of Rays"]
* [https://docs.google.com/fileview?id=0B89CZuXbiY7mNmQxYmVlNDktNjBiZS00NjcwLTg0ODgtZjc3NWUwOWUxZDg5&hl=tr "Digital X-Ray Technologies Project"]
* [https://web.archive.org/web/20100729022133/http://rad.usuhs.mil/rad/home/whatis.html What is Radiology?] a simple tutorial
* [https://web.archive.org/web/20100306044636/http://rad.usuhs.edu/medpix/ 50,000 X-ray, MRI, and CT pictures] MedPix medical image database
* [http://www.datasync.com/~rsf1/bremindx.htm Index of Early Bremsstrahlung Articles]
* [http://www.life.com/image/first/in-gallery/44881/extraordinary-x-rays Extraordinary X-Rays] – slideshow by ''[[Life (magazine)|Life]]''
* [http://www.xtal.iqfr.csic.es/Cristalografia/index-en.html X-rays and crystals]
 
[[Категорија:Физика]]
[[Категорија:Радиологија]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Рендгенски_зраци”