Бјеловарско-крижевачка жупанија — разлика између измена

име = Бјеловарско-крижевачка жупанија|

име жупаније = Бјеловарско-крижевачка |

седиште= [[Бјеловар]] |

број становника = 332.592 |

површина = 5.048 км² |

жупан = Петар Зрелец (1921 - 1924)|

}}

'''Бјеловарско-крижевачка жупанија''' ({{јез-лат|Comitatus Belovariensis-Crisiensis}}, {{јез-мађ|Belovár-Kőrös vármegye}}, {{јез-нем|Komitat Bellau-Kreutz}}) назив је историјске [[жупанија|жупаније]] у [[Краљевина Хрватска и Славонија|Краљевини Хрватској и Славонији]] унутар [[Земље круне Светог Стефана|Земаља круне св. Стефана]] након [[Хрватско-угарска нагодба|Хрватско-угарске нагодбе]]. Обухватала је северну [[Хрватска|Хрватску]], а центар јој је био у [[Бјеловар]]у.

== Географија ==

Бјеловарско-крижевачка жупанија граничила је са жупанијом Сомођ у [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарском краљевству]], [[Вировитичка жупанија|Вировитичком]], [[Пожешка жупанија|Пожешком]], [[Вараждинска жупанија (1868—1924)|Вараждинском]] и [[Загребачка жупанија (1868—1924)|Загребачком]] жупанијом у Хрватско-славонском краљевству. Њену северну границу чинила је река [[Драва]], а око [[1910]]. површина јој је обухватала 5.048 км².

== Историја ==

[[Вараждински генералат]] [[Војна крајина|Војне крајине]] развојачен је [[1. август]]а [[1871]]. године када је лични изасланик цара и краља [[Франц Јозеф|Франца Јозефа I]], аустријски генерал Розенцвајг, предао дотадашњу војну управу града Бјеловара крајишком пуковнику управне струке Ивану Трнском. Тим је чином ово подручје постало саставним делом грађанске Хрватске. Истовремено је основана и нова хрватска жупанија, Бјеловарска жупанија. Иван Трнски именован је привременим управитељем новоосноване жупаније, дужност коју ће да обавља до свог одласка у Загреб 1872. године, односно након смене од стране мађарских фактора. За време владавине њеног првог жупана грофа Роберта Оршића Славетићког, жупанија 1872. године добива свој први грб.<ref>[http://www.bbz.hr/O-Zupaniji/Povijest.aspx Povijest Bjelovarsko-bilogorske županije]</ref>