Вода са минералним материјама проводи се од корена до свих делова биљке помоћу ксилема.
Ксилем је '''изграђен од мртвих ћелија''' са одрвенелим зидовима, које се називају:
*[[трахеја|трахеје]] и
* [[трахеиди]].
Трахеје су дугачке цеви настале уздужним спајањем ћелија. Уздужни зидови ћелија које ће образовати трахеју одрвењавају, а њихови попречни зидови нестају. Трахеиде су издужене ћелије најчешће са шиљатим врховима.
====Флоем====
Флоем проводи растворене [[органска материја|органске материје]] од места где се стварају фотосинтезом, односно од листа па до свих делова биљке.
Граде га''' живе ћелије''':
*[[ ситасте цеви]] и
* [[ћелије пратилице]].
Ситасте цеви настају од низа ћелија, на чијим се попречним зидовима стварају перфорације (лат. perforare =пробушити), па имају изглед сита (отуда им и назив). Ове ћелије су без једра и имају мало цитоплазме.
Ћелије пратилице су приљубљене уз ситасте цеви и са њима су у вези преко отвора у бочним зидовима. Кроз те отворе пролазе [[плазмодезма|плазмодезме]] (конци цитоплазме који повезују ћелије). Ћелије пратилице имају једро.
[[Слика:Celery cross section.jpg|мини|десно|250п|Попречан пресек кроз стабло целера на коме се виде проводни снопићи изграђени од флоема и ксилема.]]
Флоем и ксилем се повезују и чине проводне снопиће. [[Проводни снопић]]и могу бити изграђени само од једне врсте ткива (или ксилема или флоема) и онда су то '''прости''' проводни снопићи. Када садрже и флоем и ксилем онда су '''сложени''' проводни снопићи. Проводни снопићи чине [[нерватура листа|нерватуру листова]].
