Крунисање Балдуина II Јерусалимског обављено је 14. априла 1118. године. Није се показао незахвалним према Жосцелину који му је помогао да преузме престо. Доделио му је грофовију Едесу на управу. Треба напоменути да је исте године када је Балдуин крунисан, у Јерусалиму основан витешки ред [[Темплари|темплара]].
Показало се да избор крсташких вођа није био лош. Балдуин се показао као добар краљ и искусан ратник. [[Света земља|Свету Земљуземљу]] је познавао боље од свих тадашњих крсташа, а потицао је из племените породице. У крсташким ратовима је учествовао од самог почетка. Трудио се да међу крсташким вођама створи чвршће везе склапањем бракова. Од [[Краљевина Јерусалим|Јерусалимске краљевине]] је Балдуин ле Бурж створио јаку државу.
Ред 92:
[[Датотека:Balduin2 death.jpg|мини|лево|Смрт краља Балдуина]]
Исте, 1126. године у Свету Земљуземљу долази син Боемунда Тарентског, Боемунд II не би ли преузео кнежевину Антиохију. Балдуин га је одмах оженио својом ћерком Алисом. Тада је већ имао око 60 година од којих је скоро све провео у константном рату. Није имао синова, само четири ћерке: Мелисанду, Алису, Ходиерну и Жовету. Како није имао наследника, наследила би га најстарија кћер, односно њен муж. Због тога није Мелисанду понудио Боемунду већ га је оженио Алисом. За Мелисанду је, по саветовању са француским краљем [[Луј VI Дебели|Лујем VI]], одабрао француског племића [[Фулк I Јерусалимски|Фулка Анжујског]]. Венчање је обављено 2. јуна 1129. године.
Одмах по доласку у Свету Земљуземљу, Фулк је предложио напад на [[Дамаск]], а Балдуин је из неког разлога пристао. Ова битка завршена је потпуним неуспехом. Исте године у једној бици гине Боемунд II. Тако се Антиохија поново нашла у ситуацији као у време погибије [[Рожер од Салерна|Рожера од Салерна]]. Балдуин је морао да путује на север до Антиохије. За владара је постављена Алиса, Балдуинова ћерка.
