Качарево — разлика између измена

'''Качарево''' је градско насеље које се налази на територији [[Град Панчево|града Панчева]], у [[Јужнобанатски управни округ|Јужнобанатском округу]] [[Војводина|Аутономне Покрајине Војводине]], у [[Србија|Републици Србији]]. Према коначним [[Попис становништва 2011. у Србији|резултатима пописа становништва из 2011. године]], у Качареву живи 7100 становника.<ref>''Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол'' - Републички завод за статистику, Београд. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8.</ref> kacarevo crkva Српска Православна Црквена Општина у Качареву формирана је 1980. године. Због немогућности добијања локације у центру села Качарева, за изградњу храма донета је одлука да се у Качареву, у улици 4. октобра бр.43. купи плац. Од 1985. године Благословом тадашњег Епископа банатског Амфилохија у самој купљеној кући, у њеној половини, формирана је мала црквица у којој је служена Света Литургија. За време оца Мирослава Вујића, тадашњег пароха качаревачког, потекла је и иницијатива за изградњу храма који ће бити посвећен Св. Браћи Ћирилу и Методију. 1989. године Епископ банатски Амфилохије Радовић осветио је темеље будућег храма. 1990. године започета је изградња храма која је трајала пуних 15 година. Црква је грађена по пројекту архитекте Предрага Пеђе Ристића 4. септембра 2005. године Еписког банатски Никанор и Епископ сремски Василије, освештали су новоподигнути храм у Качареву, Св. Браће Ћирила и Методија и том приликом положили мошти Светог Саве освећеног у часни престо храма,

У Качарево су се [[1792]]. године доселили [[Немци|немачки]] досељеници. Тада је село носило име ''-{Franzfeld}-'', по [[Аустрија|аустријском]] цару [[Франц II, цар Светог римског царства|Францу II]]. Од [[1918]]. до почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]], место је носило име Краљевићево. За време окупације [[1941]]—[[1944]], Немци су поново своме селу вратили име Францфелд. У Качареву [[4. октобар|4. октобра]] 1944. године, совјетска оклопна јединица ушла је у тадашњи "-{Franzfeld}-". Два дана после доласка Совјета оснива се први Народно ослободилачки одбор. Одбор је морао да обезбеди државне зграде и куће Немаца. У новембру месецу 1944. формирана је војна станица која је преузела сву власт у селу. Војна станица је од све земље у атару формирала пољопривредно добро, а покретну имовину је ставила под управу народних добара. У априлу месецу 1945. године по наређењу војне станице, сво немачко становништво је смештено у логор на крају села. Војна станица је почела да врши припреме за долазак колониста. Конфисковала је сву немачку имовину и сместила у неколико магацина у селу, да би се када колонисти дођу та имовина њима поделила. Касније је село добило своје данашње име по народном хероју [[Светозар Качар|Светозару Качару]], Светозарова мајка је колонизована из Босне у Качарево. [[1921]]. године 97,7% становништва чинили су Немци. kacarevo crkva 1Српска Православна Црквена Општина у Качареву формирана је 1980. године. Због немогућности добијања локације у центру села Качарева, за изградњу храма донета је одлука да се у Качареву, у улици 4. октобра бр.43. купи плац. Од 1985. године Благословом тадашњег Епископа банатског Амфилохија у самој купљеној кући, у њеној половини, формирана је мала црквица у којој је служена Света Литургија. За време оца Мирослава Вујића, тадашњег пароха качаревачког, потекла је и иницијатива за изградњу храма који ће бити посвећен Св. Браћи Ћирилу и Методију. 1989. године Епископ банатски Амфилохије Радовић осветио је темеље будућег храма. 1990. године започета је изградња храма која је трајала пуних 15 година. Црква је грађена по пројекту архитекте Предрага Пеђе Ристића 4. септембра 2005. године Еписког банатски Никанор и Епископ сремски Василије, освештали су новоподигнути храм у Качареву, Св. Браће Ћирила и Методија и том приликом положили мошти Светог Саве освећеног у часни престо храма, Према последњем попису из [[2002]]. године Качарево има 7.604 становника. Већину чине [[Срби]] који су се доселили из [[Босна и Херцеговина|Босне]], [[Република Српска Крајина|Крајине]], [[Лика|Лике]] и [[Далмација|Далмације]]. 20% становништва чине [[Македонци]], већином из [[Порече|Поречја]], који су [[1971]]. чинили 41% становништва.