Петар Војсалић Хрватинић — разлика између измена

м
standardizacija
м (Разне исправке)
м (standardizacija)
| мајка = непознато
| супружник = Теодора, ћерка [[Боја Балшић|Боје]], удовице [[Балша III Балшић|Балше III Балшића]]
| деца = [[Доротеја, Матија Војсалић ?]]
| грб = Coat of Arms of Hrvatinić.svg
| опис_грба = Грб Хрватинића
 
=== Детињство и младост ===
[[Датотека:Stefan Vukčić i rat u Zeti 1441.jpg|250px|мини|лево|Војводство Стефана Вукчића Косаче (1441-14451441—1445)]]
Петар је био син [[Јурај Војсалић Хрватинић|Јурја Војсалића]], унука [[Вукац Хрватинић|Вукца Хрватинића]]. Јурај је иступао као наследник свога стрица [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвоја Вукчића]] преузимајући титулу војводе Доњих Крајева. Хрвојев син [[Балша Херцеговић Хрватинић|Балша]] умро је убрзо након оца, а удовица [[Јелена Нелипчић|Јелена]] се преудала за босанског краља [[Остоја Котроманић|Остоју]]. Са оцем се помиње у повељи из 1434. године. Повељом издатом 12. августа 1434. године, војвода Јурај је, са својим синовима Петром и [[Јурај Војсалић Млађи|Јурајом]], потврдио Радивојевићима поседе које су држали и ставио их у заштиту фра Жуана. Списак жупа које се помињу у повељи показује да је Јурај владао већим делом Доњих Краја, западним Хумом, а вероватно и територијом која се налазила између ових области. Јурај, међутим, није држао целу жупу Сану као његов стриц, већ само њен најјужнији део. Краљ [[Стефан Томаш]] је 1446. године потврдио држање жупе [[Сана (жупа)|Сане]] синовима [[Иваниш Драгишић Хрватинић|Иваниша Драгишића]]. Јурај Војсалић је умро после 1438. године када се последњи пут помиње у изворима<ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Мргић|2002|p=118}}</ref>. Петар се као самосталан владар у изворној грађи први пут помиње 12. априла 1445. године. Тада је већ био ожењен и угледан човек. [[Дубровачка република|Дубровачко]] веће је, на захтев војводе [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића Косаче]], послало Петровој болесној жени Доротеји (Теодори), млађој ћерци [[Балша III Балшић|Балше III Балшића]], лекара. Петар је носио титулу војводе Доњих Краја, будући да га тако ословљава сам папа у својим писмима: Voyvodam partium Regni Bosne inferiorum. Није познато када је стекао ту титулу.
 
Петар је био син Јураја Војсалића. У изворној грађи се не помиње као Јурјевић, по имену свога оца, што је у средњем веку било уобичајено, већ као Војсалић, по [[Војислав Вукчић Хрватинић|Војиславу Вукчићу]], своме деди<ref name="automatski generisano2" />. Војислав је био син Вукца Хрватинића и млађи брат [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвоја]], [[Вук Вукчић Хрватинић|Вука]] и [[Драгиша Вукчић Хрватинић|Драгише Вукчића]], дакле унук [[Хрватин Стјепанић|Хрватина Стјепанића]], родоначелника породице Хрватинић{{sfn|Мргић|2002|p=71}}. Супруга Петра Војсалића била је Теодора, унука Које Закарија из Дања и ћерка Боје, удовице Балше III Балшића. Старија сестра Теодоре била је Јелена која се новембра 1424. године удала за Стефана Вукчића Косачу. До женидбе са Теодором вероватно је дошло непосредно пред смрт Јурја Војсалића како би се изгладили односи са Сандаљевим наследником. О породичним приликама војводе Петра има мало непосрених података. У повељи из 1434. године помиње се Јурјев други син, дакле Петров брат, такође Јурај. То је једини документ у коме се помиње Петров брат<ref name="automatski generisano2" />. Петрова ташта је 4. августа 1452. године одлучила да преда Дањ Млечанима. Петар се јавља као посредник. Петар Војсалић је имао и ћерку Доротеју. Она се у изворима помиње само једном, 1456. године, и то већ као покојна<ref name="automatski generisano1" />.
 
[[Matija Vojsalić|Матија Војсалић]] (1471-1475), краљ османске марионетске [[краљевина Босна (1465-14761465—1476)|Босне]], наследник [[Матија Шабанчић Котроманић|Матије Шабанчића]] (1465-1471), је био брат или син Петра Војсалића{{sfn|Мргић|2002|p=124}}.
 
 
1.572.075

измена