Свети Јустин Ћелијски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 45:
У то време на Западу, у [[Чешка|Чешкој]] јавља се покрет који је желео да се врати у Православну веру. Јустин бива изабран за помоћника владици [[Јосиф Цвијовић|Јосифу Цвијовићу]] у мисији у Прикарпатској Русији. Убрзо је Свети синод одлучио да га постави за [[епископ]]а. Он је то одбио уз образложење да је недостојан тог чина. После тога ниједном није биран или предлаган за епископа. После тога је постављен за професора [[Битољска богословија|Битољске богословије]]. На богословији је био у вези са владиком Николајем и [[Јован Шангајски|Јованом Шангајским]]. Заједно са архијерејима [[Српска православна црква|СПЦ]] борио се против увођења Конкордата у Србију 1936. године. Често је помагао и писао похвално о богомољачком покрету који је водио Св. владика Николај и био сатрудник на мисионарском пољу са избеглим православним Русима, испред црвене револуције.
 
Од 1934. године је професор Богословског факултета Универзитета у Београду. ЗаједноГодине [[1938]]. заједно са [[Бранислав Петронијевић|Браниславом Петронијевићем]] основао је [[Српско филозофско друштво]] 1938. у Београду. Бавио се превођењем богословско-аскетске и светоотачке литературе.
[[Датотека:Justin popovic i palosevic kalenic 1944.jpg|мини|десно|[[Јустин Поповић]] се обраћа четницима лета 1944. године у [[манастир Каленић|Манастиру Каленић]], са леве стране је [[Миодраг Палошевић]].]]
По избијању [[Други светски рат|Другог светског рата]], отац Јустин борави по многим манастирима. Највише времена је проводио у овчарско-кабларским манастирима, у којима је и ухапшен после рата од стране комунистичких власти. После притвора, преместио се у манастир Ћелије код Ваљева.
 
Ред 55:
Отац Јустин, упокојио се на дан када је и рођен — на празник [[Благовести]] [[7. април]]а (25. марта) [[1979]]. године.
 
Дана [[2. мај]]а [[2010]]. године, одлуком [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора СПЦ]] Јустин Поповић канонизован је у ред светитеља СПЦ заједно са [[Симеон Дајбапски|Симеоном Дајбапским]] у [[Храм Светог Саве|Храму Светог Саве]] на [[Градска општина Врачар|Врачару]]. Његове мошти су пренете у цркву манастира Ћелије 14. јуна 2014. године.<ref>[http://www.spc.rs/sr/patrijarh_irinej_u_manastiru_tshelije_okupljeni_oko_svetih_svojih Манастир Ћелије домаћин свечаности за памћење (СПЦ, 15. јун 2014)]</ref>
 
== Књижевно-богословски рад ==