Краљевина Далмација и Хрватска — разлика између измена

{{сређивање|||||Историја}}

{{POV}}

{{Друго значење2|Хрватска}}

 

Током владавине [[краљевина Угарска (1000—1918)|угарских]] владара из династије Арпадовића ([[1102]]. – [[1301]].), много ствари се догодило на штету Хрватске, јер су мађарски владари највише водили рачуна о својим интересима, док им интереси Хрватске и нису били тако важни. Иако је први краљ из династије Арпадовића, [[Коломан]] (1102. - [[1116]].) доделио неке повластице хрватским великашима, насељавање немачког и мађарског властелинства води ка једном новом [[феудализам|феудалном]] устројству утемељеном на донацијама. Наиме, током тог времена развитак политичких и других прилика у Европи захтевао је јаку војску која се могла уздржавати само територијално, па је Коломан све земљишне поседе, који нису били већ у поседу слободних сељака или властелина, давао војницима у замену за војну обавезу. Хрватско племство се такође феудализује и нестају старе структуре хрватског племства жупанијског устројства, а јавља се нови облик са судском, управном и извршном влашћу. Мађарски краљеви су именовали хрватског [[бан]]а, делили су донације властелинима, потврђивали законе донесене на хрватском и славонском сабору и заповедали удруженом угарско-хрватском војском. Хрватски бан је имао обавезу управљања администрацијом, судством, финансијама и предводио је хрватску војску у ратовима. Поједине породице су се, захваљујући донацијама, толико осилиле и на тај начин уважавале и јак политички утицај ([[Франкопани|крчки]] и благајски кнезови, [[брибир (Скрадин)|брибирски]] Шубићи, цетињски Неполићи, омишки Качићи, крбавски Курјаковићи).

 

== Млетачко – мађарски ратови ==

 

Чим је проглашен за краља, Коломан је настојао да овлада далматинским градовима, што је наравно узроковало сукобе са [[Млетачка република|Венецијом]], која је опет настојала да задржи своју доминацију над Јадраном, а повремено и са Византијом, који је сматрао подручје Јадрана својим утицајним простором. Ипак, Коломан је, ступивши у савез са Византијом, која је ратовала против [[Нормани|Нормана]], [[1107]]. године потчинио Далмацију после кратког отпора који му је пружио град [[Задар]] [[1105]]. године. Иако је далматинским градовима остављена аутономија, они су се убрзо поново дигли против краља, који је у [[Сплит]]у и Задру оставио своје војне јединице, а на чело бискупија поставио Угаре. [[1115]]. године Венеција започиње Млетачко-угарски рат (1115–1126.) против Мађара и након почетних успеха и после пораза бана Кледина код Задра ([[1116]].), успева да заузме целу далматинску обалу и хрватске градове [[Биоград на Мору|Биоград]] и [[Шибеник]]. У сукобу против краља [[Стјепан II|Стјепана II]] (владао 1116–1131.), Венеција [[1117]]. године доживљава пораз под Задром и присиљена је на петогодишње примирје при чему јој остаје само Задар. Ипак, [[1125]]. године, Млечани успевају да овладају целом Далмацијом након што им је пошло за руком да освоје [[Трогир]] и Сплит, а разоре Биоград. У поновном рату [[1133]]. године, током владавине краља [[Бела II|Беле II]] (1131–1141.), Венеција губи превласт над Далмацијом, а задржава се само у Задру (по неким списима и Задар је од [[1134]]. – 1141. године био под краљевом власти) и на острвима до [[1172]]. године. Шибеник је добио аутономију [[1167]]. године.