Корен — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Djordjes је преместио страницу Apsorcija i provođenje vode на Apsorpcija i provođenje vode
Ред 1:
{{Друго значење2Спајање|Корен}}
{{АГРО2016}}
{{Друго значење2|Коријен}}
[[Датотека:Pinus silvestris roots001xxZnacaj-vode-za-biljku-za-stampu-29-728.jpg|десно|мини|коренTransport vode белогkroz бораbiljku]]
[[Датотека:Wurzeln am Berghäuser Altrhein, Speyerer Auwald.JPG|мини|250п|]]
'''Корен''' је вегетативни [[биљни орган]] којим се [[биљке|биљка]] причвршћује за подлогу и упија воду са раствореним минералним материјама. На врху корена налази се [[вегетациона купа]] чијом активношћу корен расте непрекидно током живота. Вегетациона купа је заштићена [[коренова капа|коренском капом]] (калиптром) да се не би оштетила при пробијању кроз подлогу.
На корену се морфолошки разликује више делова (зона):
* зона коренске капе
* зона растења
* зона издуживања
* зона апсорпције
* зона провођења
 
Apsorpciju vode [[koren]] ne obavlja celom svojom površinom, već samo u zoni korenovih dlaka. Broj korenovih dlaka je vrlo veliki i može dostići nekoliko milijardi po jednoj biljci. Ostali delovi korena, izvan zone korenovih dlaka, pokriveni su plutom i služe za provođenje vode ( a, pored toga, kao što je već pomenuto, i za pričvršćivanje biljke za podlogu ). Što se tiče apsorcije vode neposredno od strane nadzirnih delova biljke - to nema neki veći značaj, pošto je količina tako primljene vode neznatna. Vodene biljke koje nisu prekrivene kutikulom i plutom, apsorbuju vodu i mineralne materije celom svojom površinom.
Део корена са капом је '''[[зона коренова капа|коренске капе]]''', чији површински слој граде мртве, ослузњавеле [[ћелија|ћелије]] које се љуште и тако смањују трење при [[раст]]у корена. Ћелије коренске капе се стално обнављају [[ћелијска деоба|деобама]] ћелија вегетационе купе и истовремено корен тим деобама расте. Због тога се тај део вегетационе купе назива '''зона растења'''. Изнад ње налазе се ћелије које се издужују (расту у дужину) и чине зону издуживања. Следећа је зона [[коренова длака|коренских длака]] у којој површинске ћелије образују длаке за упијање воде из земљишта. Изнад ове зоне је зона провођења кроз коју се вода са [[минералне материје|минералним материјама]] проводи до основе [[стабло|стабла]].
 
Apsorbovana voda kreće se od korenovih dlaka prema centralnom cilindru, gde se nalaze sudivi. Ovaj kratak put voda prelazi kroz žive ćeije korena. Kretanje vode ovom pravcu objašnjava se razikama u veličini sisajuće sile ćeija. U pravcu od periferije korena prema centralnom cilindru sisajuća sila ćelija raste. Prema tome, na ovom delu pota voda se kreće [[Осмотски притисак|osmotskim silama]]. Sila kojom koren potiskuje vodu u nadzemne organe naziva se '''korenov pritisak'''.
== Анатомска грађа корена ==
{{посебан чланак|Примарна грађа корена}}
Ако се у зони коренских длака направи попречан пресек корена, уочиће се његова [[примарна грађа корена|примарна грађа]]:
* На периферији корена је [[епиблем|ризодермис]] (епиблем),
* вишеслојна зона [[примарна кора|примарне коре]] и
* у центру је [[централни цилиндар]].
 
Drugi deo vodenog toka odnosi se na provođenje vode kroz provodni sistem, odnosno kroz traheje i traheide, do lisnog parenhima. Kretanje vode vrši se uglavnom kroz sudove odozdo naviše. Poslednji deo vodenog puta predstavlja provođenje vode kroz [[parenhim]] lista, kroz žive ćelije [[mezofil]]a. Ovde se voda kreće osmotskim putem sve do poslenjih ćelija koje se graniče sa intercelularima.
Ризодермис је површински слој младих, вршних делова корена. Ћелије овог ткива образују коренске длаке којима се упија [[вода]] и у њој растворене минералне материје.
 
Glavna pokretačka snaga koja omogućuje kretanje vode kroz biljku je transpiracija, pored korenovog pritiska, koji u ovom procesu ima znatno manju ulogu. Pri isparavanju vode spovršine lista u celijama se javlja sisajuća sila, čija je veličina utoliko veća, što manje vode ostaje u ćelijama lista. Ovako nastala sisajuća sila omogućava stalno kretanje vode kroz biljku.
Примарна кора је грађена од више слојева [[паренхимска ћелија|паренхимских ћелија]]. Последњи слој коре, који је наслоњен на централни цилиндар, садржи [[ћелија пропусница|ћелије пропуснице]]. Оне пропуштају воду са минералним материјама, коју су упиле ћелије ризодермиса, у централни цилиндар.
 
Sve u svemu sile koje omogućuju kretanje vode kroz biljku nalaze se na krajevima provodnog sistema. Na donjem kraju deluje potiskujuća sila živih ćelija korena (korenov pritisak), a na gornjem kraju, u vidu crpke, ispoljava se povlačeće dejstvo vode iz lista ( transpiracija ). Vodene niti ne kidaju se pod uticajem svoje težine, bez obzira na to što se pri jakoj transpiraciji nalaze u zategnutom stanju. To se objašnjava silama kohezije između molekula vode, koje mogu dostići 300 do 350 bara, a pošto u sudovima nema vazdha kontinuitet vode se ne prekida.
Централни цилиндар се састоји од проводних елемената [[ксилем]]а и [[флоем]]а. Ксилем се налази у центру, а флоем на периферији централног цилиндра. Ксилем има облик звезде између чијих зракова су уметнути елементи флоема.
 
Brzina provođenja vode zavisi u velikoj meri od građe provodnih elemenata. Voda se brže kreće kroz traheje. Od velikog je značaja i veličine prečnika sudova : što su traheje uže provođenje vode je sporije.
Код биљака [[монокотиледоне биљке|монокотила]] корен има само примарну грађу, док код [[дикотиле|дикотила]] и [[четинари|четинара]] долази до [[секундарно дебљање|секундарног дебљања]]. При томе паренхимске ћелије постају секундарно [[меристемско ткиво]] [[камбијум]] који деобама доводи до дебљања корена.
 
== Literatura ==
== Коренов систем ==
* Prof. Dr. Momčilo Kojić, Prof. Dr.Sofija Pekić, Prof. Dr. Zora Dajić, BOTANIKA, izdavačka kuća Draganić, Novi Beograd, 2004
<gallery>
Слика:Roots of a hydroponically-grown plant.jpg|Жиличаст коренов систем
Слика:Coriander roots.JPG|Осовински коренов систем
</gallery>
 
== Spoljašnje veze ==
Коренов систем представља скуп свих коренова једне биљке. Корен који настаје од коренка клице назива се [[главни корен]] (прави корен). На извесној удаљености од врха он се грана и образује [[бочни корен|бочне коренове]], који су обично слабије развијени од главног корена. Сви бочни коренови заједно са главним граде коренов систем назван [[осовински коренов систем|осовински.]] Овај тип кореновог система развијен је код [[голосеменице|голосеменица]] и дикотила.
* [http://www.slideshare.net/SuzanaBudisalic/znaaj-vode-za-ivot-biljakatranspiracija-i-fotosinteza Značaj vode za biljku]
 
Када клицин [[радикула|коренак]] рано престане са растом, онда са развија жиличаст коренов систем изграђен од великог броја подједнако развијених коренова, а среће се најчешће код монокотила. Ако се уместо бочних коренова радикуле развију коренови из стабла, онда су то адвентивни коренови. Адвентивни коренови се код неких биљака образују и на [[лист]]овима који су у додиру са подлогом.
 
== Метаморфозе корена ==
<gallery>
Слика:Roots by cesarpb.jpg|Коренови за дисање
Слика:Taxodium distichum0.jpg|Коренови за дисање
Слика:Taro root CDC.jpg|репа
Слика:Asphodelus albus roots.jpg|коренске кртоле
 
 
</gallery>
Осим главних улога, корен може да добије и неку другу функцију. Тада се облик и грађа корена мењају и он је [[метаморфоза|метаморфозиран]]. Најчешћа додатна улога корена је магационирање хранљивих материја:
* ако се храна нагомилава у главном корену, онда он задебљава и преображава се у '''[[репа|репу]] ''' (нпр. [[шаргарепа]]).
* када се хранљиве материје негомилавају у бочним кореновима, онда постају [[кртола|кртоле]] (нпр. код георгине).
* код неких тропских биљака које живе на [[муљ]]евитој подлози развијају се [[корен за дисање|коренови за дисање]] који избијају изнад површине и снабдевају подземне органе ваздухом.
 
== Литература ==
* Којић, М: Ботаника, [[Научна књига]], Београд, 1989.
* Којић, М: Физиолошка екологија културних биљака, [[Научна књига]], Београд, 1987.
* Маринковић, Р, Татић, Б, Блаженчић, Ј: Морфологија биљака, Београд, 1979.
* Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, [[Научна књига]], Београд, 1988.
* Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, [[Научна књига]], Београд, 1990.
 
 
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Roots}}
* [http://www.bionet-skola.com/w/Koren BioNet škola]
 
[[Категорија:Биљни органи]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Корен