|
==Биографија==
Рођен је 15. августа 1936. године у [[Ниш|Нишу]] у занатлијској породици од оца Николе и мајке Тодоре. Основну школу и осмогодишњу [[Прва нишка гимназија Стеван Сремац|гимназију Стеван Сремац]] завршио је у Нишу, дипломирао је југословенску и светску књижевност на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] (1960) у Београду. По одслужењу војног рока у Београду, где је једно време радио у листу Народни војник, раднуРадну каријеру започео је као лектор-коректор у [[Народне новине Ниш|Новинској установи Народне новине]] (1961), потом је главни уредник Гласа омладине (1963-1964) и уредник културне рубрике [[Народне новине Ниш|Народних новина]] (19611965-1966). У међувремену је и хонорарни дописник београдских [[Вечерње новости|Вечерњих новости]] (1961-1963), уредник емисије Омладина пред микрофоном [[Радио Ниш|Радио Ниша]] и најзад хонорарни дописник [[Танјуг|ТАНЈУГ-а]] за културу, уметност и образовање (1965-1967). Напушта новинарство и постаје директор [[Нишки симфонијски оркестар|Нишког симфонијског оркестра]] (1967-1971), потом je директор Издавачке установе Градина (1971-1975) , а од марта 1976. до 1998. управник је [[Univerzitetska biblioteka Nikola Tesla|Универзитетске библиотеке Никола Тесла]],. гдеБио сеје ангажујеу каогрупи главнинишких уредникактера нау израдикултури икоји публиковањусу библиографијазаједно радоваса наставникаствараоцима из Београда доприносили покретању Хорских свечаности у Нишу и сарадника[[Фестивал глумачких остварења Филмски сусрети|Филмских сусрета]], обнови [[УниверзитетЛиковна уколонија НишуСићево|УниверзитетаЛиковне уколоније НишуСићево]] 1965-1983.и [[Градина (часопис)|часописа Градина]] (и 1984-1990члан њене прве редакције 1966). БиоИспред Универзитета у Нишу, био је главничлан уредникИницијативног (хонорарно)одбора Књижарско-издавачкогза предузећаоснивање Стеван[[Дом СремацВукове задужбине|Вукове здужбине]] у НишуБеограду.
На друштвеном плану, био је члан Скупштине републичке заједнице културе Србије, председник Извршног одбора Међуопштинске заједнице културе Ниш, члан Републичкок фонда за културу Србије. Био је у групи нишких актера у култури који су заједно са ствараоцима из Београда доприносили покретању Хорских свечаности у Нишу и [[Фестивал глумачких остварења Филмски сусрети|Филмских сусрета]], обнови [[Ликовна колонија Сићево|Ликовне колоније Сићево]] и [[Градина (часопис)|часописа Градина]] (и члан њене прве редакције 1966). Испред Универзитета у Нишу, био је члан Иницијативног одбора за оснивање [[Дом Вукове задужбине|Вукове здужбине]] у Београду.
=Дела=
* ИБИШ- АГА : драма, према истоименој причи Стевана Сремца, Градина, Ниш, 1990. бр. 1-2, стр. 163-228.
* ЧЕГАРСКО УСПЕЊЕ – историјска драма, издање аутора, Пунта, Ниш, 2009.
* ПРЕЈАКА РЕЧ - драма (о Бранку Миљковићу), НКЦ, Ниш, број 58-59. стр. 153-218.
*Зоран Р. Јовановић: СЛИКА ЗА ВЕЛИКИ ЗИД / Видосав Петровић. Премијера у нишком Народном позоришту) – Градина, Ниш, 1987, бр. 1.
*Драган Жунић: С ПЕСНИКОМ УЗЛЕТ / (Песников узлет – сећања на Бранка Миљковића, - Градина, Ниш 1988), - Градина, Ниш, 1989. бр. 2. стр 153-155
*Николај ТимоченкоТимченко: КЊИГА О БРАНКУ МИЉКОВИЋУ / (Видосав Петровић: Песников узлет, Друго, допуњено издање, - Просвета, Ниш, 1993.), Наш пут, Лесковац, 1993.
*Николај Тимченко: ТРАНСПОНОВАНА СЛИКА ЈЕДНОГ ГРАДА/ (Видосав Петровић: Заштитник града - Градина, Ниш, 1994). - Наш пут, Лесковац, 1994.
*Никола И. де Сантис: У ЛАБОРАТОРИЈИ ВИДОСАВА ПЕТРОВИЋА ; са италијанског превео Драган Мраовић. - Градина, Ниш, бр 1. 1994, стр.113-15
|
