Метал — разлика између измена

'''Метал''' је(од [[Старогрчки језик|грчког]] μέταλλον ''métallon'', "рудник, каменолом, метал"<ref>[http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3Dme%2Ftallon μέταλλον] Henry George Liddell, Robert Scott, ''A Greek-English Lexicon'', on Perseus Digital Library</ref><ref>[http://oxforddictionaries.com/definition/metal?q=metal metal], on Oxford Dictionaries</ref>) [[хемијска супстанца|супстанција]] је која се састоји од [[атом]]а металних [[хемијски елемент|хемијских елемената]] који нису повезани са другим атомима.<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref><ref>[https://www.sites.google.com/site/epruveticaki/nastava-hemije/8-razred/metali-oksidi-metala-i-hidroksidi-baze/8-2-1-fizicka-svojstva-metala 8.2.1. Fizička svojstva metala - Sa epruveticom kroz čarobni svet hemije]</ref>

Већина метала су тврде, сјајне, чврсте супстанце на собној температури. Многи од њих су растегљиви, што значи да се могу извлачити у дуге цеви или жице. Многи су, такође и [[ковност|ковни]], што значи да се могу исковати у танке листове. [[Бакар]], [[злато]] и [[олово]] су међу најковнијим металима. Злато је најковније од свих метала и може се истањити у листиће који су дебели само два микрона (два милионита дела метра). Метали се, углавном, лако обликују када су загрејани. Већина метала загревањем на веома високим температурама прелази у течно стање. Отопљен или течан метал се може сипати у калупе или модле. Када се метал охлади он очвршћава у облику калупа. Метали се могу обликовати у различите облике укључујући и цеви. Челични носачи се користе као конструкциони елементи. Челик је легура гвожђа, угљеника и других хемијских елемената.

[[Датотека:Aluminium foam.jpg|мини|десно|[[Алуминијум]]]]

Према температури топљења деле се на: тешко топљиве(Cu, Ni, Fe, W, V, Mo) и лако топљиве (Sn, Pb, Cd, Al, Mg, Zn).

Према специфичној тежини деле се на лаке (густина им је мања од 5 g/cm3) и тешке (густина им је већа од 5 g/cm3). Најлакши метал је [[литијум]] (ρ=0,53 g/cm3) он плива по води, најтежи метал је [[осмијум]] (ρ=22,6 g/cm3).

[[Племенити металиметал]]и су метали који имају специфичне особине и ретки су у природи. Најчешће се користе за израду накита[[накит]]а, а раније су се користили за израду [[Новац|новца]] ([[Златник|златници]], сребрењаци итд). У групу племенитих метала спадају злато, сребро, [[платина]] и [[паладијум]], а користе се најчешће као [[Легура|легуре]]. Поред тога што се користе за израду накита, користе се за специјалне врсте лемова[[лем]]ова и контаката, а у новије време имају велику примену у медицини.

[[Датотека:Palladium.jpg|мини|десно|[[Паладијум]]]]

У IIа групу [[Периодни систем елемената|периодног система елемената]] спадају: [[берилијум]], [[магнезијум]], [[калцијум]], [[стронцијум]], [[баријум]] и [[радијум]], и једним именом се називају [[земноалкални метали]]. Порекло заједничког имена ових елемената лежи у чињеници да су најраспрострањенији међу њима ([[калцијум]] и [[магнезијум]]) значајни састојци Земљинеземљине коре и да њихови карбонати: [[кречњак]] (CaCO3CaCO₃), [[доломит]] (CaCO3•MgCO3CaCO₃•MgCO₃), а у значајној мери и [[магнезит]] (MgCO3MgCO₃), представљају основне стене од којих је изграђен рељеф читавих области на Земљи. Сви су лаки метали, изузев радијума[[радијум]]а. Сивкасто су беле боје, металног сјаја, али на ваздуху брзо потамне, услед оксидације и пресвлачења танким слојем оксида који их штити од даље оксидације. Тврдоћа се разликује од елемента до елемента због тога што поседују различите типоцетипове кристалне решетке, па је тако [[берилијум]] прилично тврд, а [[баријум]] мек као [[олово]]. Густина се такође разликује, али су сви тежи од воде.

Атоми ових елемената садрже по два [[Атомска орбитала|s-електрона]] у највишем [[Енергетски нивои|енергетском нивоу]] те су, према томе, у својим једињењима позитивно двовалентни. Због присуства два електрона у периферној сфери електронског омотача имају јако изражен позитивни метални карактер, иако имају релативно слабије изражене металне особине у односу на алкалне метале (због мањег полупречника атома и самим тим јаче изражене силе привлачења између језгра и електрона услед чега се они теже отпуштају), а поред тога земноалкални метали треба да отпусте и већи број валентних електрона да би стекли конфигурацију племенитог гаса.

Хемијски су врло реактивни, па се стога не јављају у природи у елементарном стању већ искључиво у облику својих једињења, а међу њима најраспрострањенији су калцијум ибаријуми баријум. Као и у другим групама периодног система, идући одозго на доле, од берилијума ка радијуму, са растућим редним бројем повећава се метални карактер и активност елемената што је условљено повећањем пречника атома и смањењем потенцијала јонизације елемената. За сада није објашњено зашто, али се зна да је [[енергија јонизације]] код радијума већа него што се очекивало. Због негативног редокс потенцијала добра су редукциона средства.

Земноалкални метали се, иначе, одликују веома малим енергијама јонизације, па стога имају и мали [[Електронегативност|коефицијент електронегативности]] који опада са порастом атомских бројева. Ови елементи се лако растварају у киселинама[[киселина]]ма, а берилијум се раствара и у алкалним хидроксидима, јер је [[Амфотерност|амфотеран]].

Загрејани на ваздуху бурно сагоревају дајући оксиде, који су базични, изузев берилијума чији је оксид амфотеран. Земноалкални метали дејствују и на воду (изузев берилијума) и прелазе у одговарајуће хидроксиде, који представљају јаке базе и веома су слабо растворљиви у води. Иначе ови елементи реагују и са азотом[[азот]]ом, са угљеником[[угљеник]]ом, са [[Халоген|халогеним елементима]] итд. Различита својства берилијума последица су тога што има мањи атомски и јонски полупречник, а и чињеница је да се код s и p- елемемената јавља дијагонални ефекат.

[[Датотека:Magnesium-2.jpg|мини|десно|[[Магнезијум]]]]

[[Датотека:Beryllium metal.jpg|мини|десно|[[Берилијум]]]]

Групи алкалних метала припадају: [[литијум]] (Li), [[натријум]] (Na), [[калијум]] (K), [[рубидијум]] (Rb), [[цезијум]] (Cs) и [[францијум]] (Fr). Заједничка ознака за електронску конфигурацију ових елемената је nS1. Вредност оксидационог броја у једињењима јонске природе је +1; граде једновалентне безбојне катјоне[[катјон]]е.

[[Алкани]] су добили име по имену [[Калијум|калијума]] ({{Јез-арап. |al kali[[|]]}} - [[пепео]] биљака).

У елементарном стању атоми алкалних метала повезани слабом металном везом граде металну [[Кристална решетка |кристалну решетку]]. Због ангажовања само једног електрона веза је слаба, стога имају ниску [[Тачка кључања|температуру кључања]] и малу густину (пливају на води). Мале су тврдоће тако да се могу сећи ножем. Порастом атомског броја у групи расту и јонски радијуси и густина, доктемпературе топљења и кључања опадају. Сребрнастобеле су боје, добри су проводници топлоте и [[Електрицитет|електрицитета]]. Први члан групе, литијум, има унеколико другачија својства од остатка групе. Тако је по неким особинама сличнији [[Магнезијум|магнезијуму]] него [[Натријум|натријуму]]. Веома мале димензије атома [[Литијум|литијума]] и још мање његовог [[Јон|јона]] узрокују веће јачине металне везе у [[Кристална решетка|кристалној решетки]] у односу на остале [[Алкални метали|алкалне метале]]. Због тога је литијум знатно тврђи од њих, а има и вишу температуру топљења и кључања. [[Алкални метали]] боје пламен карактеристичним бојама. Литијум боји пламен светло црвено, натријум жуто, а калијум светло љубичасто.

У природи се алкални метали налазе само у виду једињења, најчешће у саставу силиката и алумосиликата. Док су натријумова и калијумова једињења веома распрострањена, једињења осталих алкалних метала се јављају у малим количинама. Натријумова једињења су толико распрострањена да је тешко наћи узорак супстанце без трагова натријума (доказ за то је натријумова жута боја у пламену). Највише натријума има у алумосиликатима[[алумосиликат]]има, [[Халит|каменој соли]], [[Natrijum nitrat|чилској шалитри]] и криолиту[[криолит]]у. Калијума у земљиној кори има мање него натријума. Највише га има у облику силиката из којих га биљке не могу користити иако је веома значајан за њих. Силикати се не могу користити ни као руда за добијање калијума. Литијум се јавља у неким силикатина и фосфатима, док се рубидијум и цезијум уз остале алкалне метале у алумосиликатима и природним лежиштима калијумових једињења.

[[Датотека:FlammenfärbungLi.png|мини|десно|[[Литијум]]]]