Борис Цијан — разлика између измена

Борис Цијан
Борис Цијан
	Борис Цијан као студент
Лични подаци
Датум рођења	11. фебруар 1909.
Место рођења	Горица, Аустроугарска
Датум смрти	14. август 1993. (90 год.)
Место смрти	Београд, Савезна Република Југославија

Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 16. јануар 2017. у 22:19

Борис Цијан (Горица, 11. фебруар 1909 — Београд, 14. август 1993), је био моделар, једриличар, пилот-ловац, машински инжењер, конструктор једрилица и авиона, редовни професор на факултету, ваздухопловнотехнички пуковник ЈНА.^[1]

Биографија

Рођен 11. фебруара 1909 у Горици у породици железничког службеника. Након завршене Гимназије у Марибору 1928. уписује се на Универзитет у Љубљани где се загрејао за авијацију. После годину дана наставља студије на Немачкој високој техничкој школи у Прагу (Deutsche тechnische Hohschule in Prag) на којој је дипломирао јуна 1934. године и постао инжењер машинства. После повратка у земљу завршава Школу ваздухопловних резервних официра (ШВРО) у Петроварадину, добија диплому пилота и чин потпоручника а октобра 1935 је постао референт за ваздухопловно једриличарство у Цивилном одељењу Команде ваздухопловства. Октобра 1938. завршио је Ловачку пилотску школу (ПШ) на аеродрому у Земуну, па је као већ оформљени летач и инжењер постао пробни пилот Ваздухопловној опитној групи (ВОГ) у којој је био задужен за пријем ловаца. Рат проводи у заробљеништву из кога бежи и прикључује се НОП-у. После рата се демобилише и ради као конструктор летилица.

Пројекти авиона

Аеро 1 - једномоторни школски двосед дрвене конструкције (1939.) конкурс Аероклуба
Аеро 2 - једномоторни школски двосед дрвене конструкције (1940.) конкурс КВВ, произведено у Икарусу (1947 - 1950) 275 авиона
Тројка - једномоторни туристички двосед нискокрилац дрвене конструкције. (1948.) произведено 80 авиона у Утви.
Курир - једномоторни извиђачки авион металне конструкције са мотором ДМБ VI П 160 KS (1954.) произведено у Икарусу 166 авиона.
Курир-Х - једномоторни извиђачки хидроавион са Lycoming мотором 420 KS (1957.) произведено у Икарусу 1 авион.

Пројекти једрилица

Скакавац - једрилица дрвене конструкције (1938.)
Галеб - jедрилица дрвене конструкције пројектована (1939.) направљена (1946.)
Галеб II - модификована једрилица Галеб (1948.)
Орао I - једрилица једносед дрвене конструкције (1949.)
Орао II - модификована једрилица Орао (1950.)
Кобац - двоседа једрилица дрвене конструкције (1952.)
Метеор - једрилица металне конструкције, пројектована у заједници са инж. Обадом и инж. Мазовец (1958.)

Одликовања и признања

Двапут је одликован Орденом за рад.
На конгресу ОСTИВ-а 1960. добио је, као други у свету, сребрну плакету ОSТIV која представља највеће међународно признање за научни допринос развоју једриличарства.
Више деценија био је члан највиших форума у Ваздухопловном савезу Југославије.
Највеће признање је добио од већине својих колега једриличара који су га сматрали "Оцем једриличарства у Југославији".

Референце

^ http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/biografije/559-boris-cijan

Види још

Литература

Čedomir Janić, Ikarusov Aero-2, Aero magazin br. 11, oktobar 1999.
Гајић Д., Једрилица ВАЈА ("Weihe"), Наша Крила бр.36, јануар 2003. стр.17, Београд. ISSN 0354-5121
Š. Oštrić, Biografija: Inž. B. Cijan, pola stoleća letenja..., jedriličar, pilot-lovac, konstruktor..., Avio revija br. 9, maj 1983;
Шиме Оштрић, Била једном Тројка, Монорама, Наша крила бр. 12, 12/1996;
G. Ajdič, Cijanovih šestinpetdeset letalskih let..., Krila br.2, leto XIV, februar ‚84. (str.14-23)

[1] ttp://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/biografije/559-boris-cijan

[1]