Као и [[Јудео-арапски језик|јудео-арапски]] и [[Ладино]] (Јудео-шпански), јидиш се пише прилагођеним [[хебрејско писмо|хебрејским писмом]]. Ипак, сâм јидиш није лингвистички сродан [[хебрејски језик|хебрејском]], иако има на хиљаде хебрејских и арамејских речи.
Један занимљив податак у вези јидишаса јидишем је да користи изведенице из [[латински језик|латинског]] језика за речи везане за религијске ритуале, очигледно позајмљујући терминологију из старог [[француски језик|француског језика]] који се говори у [[Алзас]]у и који се користи у локалној [[Римо-католичка црква|католичкој цркви]]. На пример, `''изговорити благослов након јела''`, се на јидишу каже ''бентшн'' (בענטשן – ''-{bentshn}-'') што је у очигледној вези са латинском речју за 'благослов', ''-{benedictus}-'', а реч `''молити (се)''` - ''давнен'' (דאַװנען – ''-{davnen}-'') од латинског ''-{devotionis}-''. У јидишу се може срести и доста речи из старог француског од којих је најпознатија ''тшолнт'' или ''шолент'' (טשאָלנט – ''-{tsholnt}-''), паприкаш или пасуљ који се кува за [[Шабат]] (јид. ''Шабес'' или ''Шабец''), долази од француских речи ''-{chaud}-'' – ''топло'' и ''-{lent}-'' – ''полако'', јер се кува од петка послеподне, да би био куван за ручак у суботи како би се избегла забрана кувања на Шабат.
