Зорка Тодосић — разлика између измена

м
Године 1913 Зорка је почела да осећа прве симптоме тешке психичке болести, да би 1919. године била пензионисана и готово отерана с позорнице. Даљи њен живот најбоље описује аутор књиге Знамените жене Србије, Жика Марковић:
 
<div style="font-family:Times New Roman, Roman, Serif; font-size:100110%; font-style:italic;">{{цитат3|Умно поремећена тражила је свакодневно нешто око Позоришта. Многи су је препознавали, али нису желели ништа да је питају. Онда је седела на степеницама Позоришта, а да сигурно није знала, да је то била њена радна кућа. Трчала је око зграде. Некада викала, а некада ћутала. Носила је штап и нешто претила. Оно што су им дланови били отврдили од аплауза упућених њој више је нису примећивали. Нове генерације које су долазиле пред позориште нису ни сањале да пред собом имају велику примадону. Била је за све нека Луда Зорка.<ref name="Марковић">{{harvnb|Марковић|1997}}</ref>}}</div>
 
Сурова болест учинила је да се свет клони од ове миљенице београдске сцене, коју је болест наружила и клептоманијом. Била је то тешка судбина глумице која је рођена у позоришту, живела у њему и за њега. Умрла је 28. децембра 1936. године у Београду, у својој 74. години. Њеној сахрани присуствовао је велики број личности из уметничког света, неколико старих Београђана који памте славу велике глумице и доста старих, мало познатих глумаца из провинцијских и путујућих позоришта, који су са Зорком ударали темеље позоришној уметности. На самом гробљу са Зорком опростила се и првакиња драме [[Жанка Стокић]], њена ученица и наследница њеног репертоара, која је тада рекла да је Тодосићева „грешком залутала међу Србе, јер је њено право место било међу уметницима Беча или Париза”.<ref name="Vesti" /> Поводом њене смрти oбјављени су бројни текстови у београдским листовима са посебним освртима на њена глумачка остварења и успехе.<ref name="Новински исечци">{{cite web|first=Оља|last=Стојановић|title=Новински исечци|url=http://teatroslov.mpus.org.rs/virtuelneizlozbe/zorka/page8.html|work=Виртуелна музејска поставка посвећена позоришној глумици Зорки Тодосић|publisher=Музеј позоришне уметности Србије|accessdate=10. 1. 2017}}</ref> Међу њима се посебно издваја одломак из написа [[Милан Грол|Милана Грола]] у [[Српски књижевни гласник|Српском књижевном гласнику]], који је њен животопис завршио следећим речима:<ref name="каталог" />
 
<div style="font-family:Times New Roman, Roman, Serif; font-size:100%; font-style:italic;">{{цитат3|Пошто је отерана с позорнице, била је осуђена да годинама живи у незнању о свету и себи, и да умре у времену у коме су се изгубила и последња сећања на њу. Кад су бацили и последњи ашов земље над њом, гробари су могли рећи, као онај дечак у причи [[Илија Станојевић|Илије Станојевића]]: Кажу да је била глумица...}}</div>
 
== Напомене ==