Зорка Тодосић — разлика између измена

Године 1913 Зорка је почела да осећа прве симптоме тешке психичке болести, да би 1919. године била пензионисана и готово отерана с позорнице. Даљи њен живот најбоље описује аутор књиге Знамените жене Србије, Жика Марковић:

 

 

Сурова болест учинила је да се свет клони од ове миљенице београдске сцене, коју је болест наружила и клептоманијом. Била је то тешка судбина глумице која је рођена у позоришту, живела у њему и за њега. Умрла је 28. децембра 1936. године у Београду, у својој 74. години. Њеној сахрани присуствовао је велики број личности из уметничког света, неколико старих Београђана који памте славу велике глумице и доста старих, мало познатих глумаца из провинцијских и путујућих позоришта, који су са Зорком ударали темеље позоришној уметности. На самом гробљу са Зорком опростила се и првакиња драме [[Жанка Стокић]], њена ученица и наследница њеног репертоара, која је тада рекла да је Тодосићева „грешком залутала међу Србе, јер је њено право место било међу уметницима Беча или Париза”.<ref name="Vesti" /> Поводом њене смрти oбјављени су бројни текстови у београдским листовима са посебним освртима на њена глумачка остварења и успехе.<ref name="Новински исечци">{{cite web|first=Оља|last=Стојановић|title=Новински исечци|url=http://teatroslov.mpus.org.rs/virtuelneizlozbe/zorka/page8.html|work=Виртуелна музејска поставка посвећена позоришној глумици Зорки Тодосић|publisher=Музеј позоришне уметности Србије|accessdate=10. 1. 2017}}</ref> Међу њима се посебно издваја одломак из написа [[Милан Грол|Милана Грола]] у [[Српски књижевни гласник|Српском књижевном гласнику]], који је њен животопис завршио следећим речима:<ref name="каталог" />

 

 

== Напомене ==