Гвидо III Сполето — разлика између измена

 

Након свргавања Карла Дебелог (887), заувек нестаје уједињено [[Каролиншко царство]]<ref name="automatski generisano2">Mann III. стр. 377.</ref>. Одо је крунисан за краља Француске 888. године. [[Папа Стефан V]] је усвојио Гвида<ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Canduci|2010|p=221}}</ref>. Гвидо се 888. године прогласио за краља Италије на сабору у Павији. Против њега је устао Беренгар Фурландски. Папа Стефан је крунисао Гвида за краља 889. године, а за цара 21. фебруара 891. године<ref name="automatski generisano2" />. Гвидов син [[Ламберт Сполето|Ламберт II]] крунисан је за краља Италије. Против Гвида је 891. године устао нови папа, [[Формоз]]. Формоз је потражио подршку код Беренгара. Међутим, Гвидо га је приморао да крунише Лаберта за савладара (30. април 892)<ref>{{harvnb|Comyn||p=82}}</ref>. Формоз је подржао [[Арнулф Карантински|Арнулфа Карантинског]] који је 893. године требало да нападне Италију<ref name="automatski generisano1" />. Уместо тога, Арнулф је послао свог сина [[Звентиболд]]а да се придружи Беренгару у маршу на Тренто. Гвидо је изгледа подмитио непријатеље који га нису напали. Следеће године им наноси пораз и заузима Милано. Беренгар је истовремено проглашен за краља и Арнулфовог вазала док се Звентиболд вратио у немачку. Гвидо је умро у јесен 894. године<ref>Mann IV. стр. 51.</ref>. Иза себе је оставио малолетног сина и супругу која је завладала као регент.

 

== Референце ==