Аглутинативни језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
. |
||
Ред 1:
'''Аглутинативни језици''' су назив за један тип језика који имају заједничке структурне особине, а који не спадају нужно у исту језичку породицу нити имају територијалног додира. Аглутинативни су језици у којима су граматички наставци на једној речи бројни и јасно видљиви, и сваки наставак има само једну функцију. Назив је изведен од [[Латински језик|латинског]] глагола agglutinare, што значи „слепити“. У аглутанитивне језике спадају [[Баскијски језик|баскијски]], [[Турски језик|турски]], [[Чеченски језик|чеченски]], [[дравидски језици]], [[уралски језици]] ([[Фински језик|фински]], [[Естонски језик|естонски]], [[Мађарски језик|мађарски]]), [[Јапански језик|јапански]], [[Корејски језик|корејски]], [[инуктитут]], [[свахили]], [[есперанто]], неки језици америчких домородаца, као и [[Клингонски језик|клингонски]]. Друге примере налазимо у раној историји Блиског истока: [[еламитски језик]], [[урату језик]], [[хетитски језик]], [[сумерски језик]].
Линија 21 ⟶ 19:
== О подели на језичке типове ==
Оснивачем лингвистичке типологије сматра се [[Фридрих фон Шлегел]] јер је први употребио термине ''афиксални'' и ''флективни'' језици у свом делу „О језику и мудрости Индијаца“<ref name=Bugarski >Бугарски, Р. (2003). ''Језик и лингвистика.'' Београд: Чигоја штампа.</ref>. Под афиксалнима или аглутинативним подразумевао је језике у којима се наставци додају простим налепљивањем, па се могу лако препознати и може им се одредити јединствено значење. Та подела се задржала и до данас, мада се језички тип више не односи само на морфолошку структуру и језици се не сврставају само у један тип.
[[Владимир Скаличка]], чешки лингвиста Прашке школе, користећи већ постојеће термине ([[Изолативни језици|изолативни]], [[Фузиони језици|флективни]] и аглутинативни језици), проширио је особине сваког типа. Аглутинативни тип карактерише чврст ред речи у реченици, слаба подела на врсте речи, нема синонимије и хомонимије наставака (један наставак : једно значење), нема категорије рода, изражена је [[Сугласник|консонантност]], обиље наставака долази на појединачну реч.<ref
Језици у свом историјском развоју мењају структурни тип коме припадају. На пример, јерменски језик се сврстава у флективни тип, али се све више примећују аглутинативни процеси. Промена типа се може пратити и код језичких породица и грана. У [[Индоевропски језици|индоевропским језицима]] изражено је кретање од флективног до аглутинативног или [[Изолативни језици|коренског]] типа, док је у угро-финској породици смер од аглутинативног ка флективном или полисинтетичком.<ref
== Референце ==
{{reflist}}
[[Категорија:Лингвопедија]]
[[Категорија:Лингвистика]] [[Категорија:Језици]] | |||