Винчанска култура — разлика између измена

 

== Неолит на територији Балкана ==

Око 7.000. године п. н. е. настаје тзв. „[[клима]]тски оптимум“, током кога се топе [[ледник|ледничке]] масе у Европи, појас [[четинари|четинарских]] шума се помера ка [[север]]у. Клима се мења, постаје топла и влажна што је погодовало [[широколисне и мешовите шуме умерених предела|листопадним шумама]] које се шире [[Балканско полуострво|Балканским полуострвом]]. Остаци [[флора|флоре]] и [[фауна|фауне]] садрже [[кост]]и [[сисари|сисара]], [[птице|птица]], [[рибе|риба]], љуштуре [[пужеви|пужева]]. На Балкану од почетка [[неолит]]а до његове најзначајније епохе, Винчанске културе, прошао је цео [[миленијум]].

 

=== Старчевачка култура ===

{{главни чланак|Старчевачка култура}}

На простору централног Балкана носиоци рано и средње неолитске културе припадали су [[Старчево-Кереш-Криш културни комплекс|Старчево-Кереш-Криш културном комплексу]]. Овај назив означава три блиске културе: старчевачку, керешку и кришку које су обухватале подручје данашње југоисточне [[Мађарска|Мађарске]], [[Србија|Србије]] и [[Румунија|Румуније]].

 

Винчанска култура је названа по локалитету [[Винча — Бело брдо|Винча - Бело брдо]], које се налази на десној обали Дунава, у селу Винча, 11 -{km}- низводно од [[Београд]]а, на коме је ископавање започео [[1908]]. професор [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]] др [[Милоје Васић]], на простору од око 400 -{m}-². Ca мањим прекидима, радови су трајали све до [[Први светски рат|Првог светског рата]]. [[1924]]. године, обављено је ископавање али накратко, због недостатка материјалних средстава.<ref>[http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca_c.html#_Toc504111709 Винча - Центар неолитске културе у Подунављу]</ref> Откривени су остаци осам неолитских насеља, од којих најстарије насеље припада периоду средњег неолита и [[старчевачка култура|старчевачкој култури]].

 

Винча тридесетих година постаје налазиште чувено у свету. Милоје Васић је [[1932]]. и [[1936]]. објавио четири тома монографије „Праисторијска Винча“, чиме је завршена друга фаза истраживања овог локалитета.

 

Оснивањем Одбора за археолошка истраживања у Винчи при [[Српска академија наука и уметности|Српској академији наука и уметности]] и ангажовањем академика [[Васо Чубриловић|Васе Чубриловића]] и [[Јован Тодоровић|Јована Тодоровића]], започета су [[1978]]. године нова ископавања. У почетку је истраживањима руководио [[Никола Тасић]], а од [[1982]]. године академици [[Милутин Гарашанин (археолог)|Милутин Гарашанин]] и [[Драгослав Срејовић]].