Википедија

Устав Краљевине Југославије — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 12:
Именовања чиновника и војних старешина вршио је краљ, а пресуде су изрицане у његово име. Поврх свега у случају ванредног стања имао је право на ванредне мере и практично уставом потпуно невезану власт, уз накнадно подношење аката на усвајање парламенту.
 
Народно представништво је било дводомно, сачињено од Сената[[Сенат]]а и Народне скупштине. Краљ је имао далеко највећи утицај на избор чланова Сената. Народна скупштина бирала се општим, једнаким и непосредним правом гласа, али је изборни закон предвидео јавно гласање што је пружало огромне могућности за притиске и манипулацију. Поред других бирачких [[цензус]]а, жене нису имале [[бирачко право]]. Задржан је систем промене устава из [[Видовдански устав|Видовданског устава]].
 
Законодавна иницијатива посланика[[посланик]]а, као и њихов имунитет били су значајно сужени.
 
Министарски савет био је именован од стране краља и само њему одговоран, а министарска одговорност према парламенту у кривичним питањима такође је била сужена. Министарски савет вршио је пре свега управну власт, без неких ширих политичко-законодавних иницијатива.
 
Прокламована грађанска права била су нешто сужена у односу на [[Видовдански устав]].
 
Задржана је територијална подела земље из периода Шестојануарске диктатуре.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Устав_Краљевине_Југославије”