Бањички логор — разлика између измена

| заповедник = [[Светозар Вујковић]]<br />[[Вили Фридрих]]

'''Логор на Бањици''' био је највећи немачки концентрациони логор на подручју [[србија под немачком окупацијом|окупиране Србије]] (1941—1944). Проглашен је за споменик културе [[1984]]. године.<ref>{{cite web|url=http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/vozdovac/banjicki_logor.html |title=Завод за заштиту споменика културе града Београда |publisher=Beogradskonasledje.rs |date= |accessdate = 13. 4. 2015.}}</ref>

Логор је био у функцији од јула 1941. до октобра 1944. у касарни бивше [[Југословенска војска|Југословенске војске]].{{sfn|Глишић|1970|pp=133}} Логор је имао две секције у којој је једна била у надлежности [[Специјална полиција|Специјалне полиције]], док је други део био у надлежности [[Гестапо]]а. Први затвореници доведени су [[9. мај]]а 1941. и затвореници били су [[Јевреји]] и [[Роми]], а од 1941. када је Београд проглашен за [[Јуденфрај]] углавном противници [[Милан Недић|Недићевог]] режима, већином заробљени [[народноослободилачка војска Југославије|партизани]] и српски комунисти. Бањица је био сабирни и егзекуцијски логор. Многи затвореници из Бањице били су пребачени у друге концентрационе и радне логоре које су [[Трећи рајх|Немци]] држали под својом контролом у окупираној Европи. Кроз овај логор за време читаве окупације прошло је најмање 23.697 људи{{sfn|Глишић|1970|pp=136}}, а од тог броја пар хиљада је стрељано на [[Стрелиште у Јајинцима|стратишту у Јајинцима]]. Тачан број жртава никада неће бити познат због тога што је много документације било уништено 1943., а и многа тела која су била покопана на подручју логора била су пребачена на друга места или су била уништена приликом повлачења.{{sfn|Глишић|1970|pp=142}}