Великогоспојинска народна скупштина у Београду — разлика између измена

m
м (Разне исправке)
(m)
 
== Великогоспојинска народна скупштина у Београду ==
Према одредби новог закона о Народној скупштини донесеног 1861, следећа народна скупштина сазвана је тек после три године, за 15 август 1864. [[Парламентарни избори у Кнежевини Србији 1864.|Избори]] и сам сазив одређени су Кнежевим указом. Према новом закону скупштина се није сама конституисала, већ је часништво поставио Кнез, својим указом, па је за председника постављен [[Мијалко Раденковић]], за потпредседника постављен је [[Ђорђе Топузовић]], оба из круга саме народне скупштине. За секретаре постављени су [[Коста Јовановић (економиста)|Коста Јовановић]] и [[Милан Ђ. Милићевић]], секретари двају министарстава. Пре почетка рада кнез [[Михаило Обреновић|Михаило]] примио је целу скупштину која је, сутрадан, отворена Кнежевом беседом. За разлику од досадашњих скупштина, на основу новог закона, седницама су присуствовали и министри, док је јавност и даље била са њих искључена, па се сав рад уносио у Протокол и на тај начин је предаван јавности.
 
Скупштина је на Кнежеву беседу одговорила адресом. После тога су министри подносили скупштини опширне извештаје о стању министарстава и појединих струка, што је скупштина без дискусије примала на знање. По новом закону, скупштина је могла само примати на знање и правити предлоге, но не у форми закана. Како је пак тај нови закон предвиђао да скупштина, преко једне своје комисије, може да прегледа стање народне касе, то је та одредба била и искоришћена, па је једна скупштинска комисија извршила тај посао и нашла да су издатци вршени уредно и да је стање касе „задовољавајуће". За време трајања ове скупштине посланицима је из народне касе издавано по 15 гроша дневно на име дијурне.
Анониман корисник