Википедија

Бадем — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
м додана категорија Усеви помоћу геџета HotCat
Ред 1:
{{Taxobox
{{спајање|Бадем}}
| name = Бадем
{{некат}}
| image = Prunus dulcis.jpg
{{АГРО2016}}
| image_width = 250п
'''Горки бадем''' ({{јез-лат|Prunus amygdalus Stoker}}) је [[биљка]] пореклом из Мале Азије и Месопотамије, одакле се раширио у многе земље око Средоземног мора. Расте у приморју и Македонији као полудивља биљка. За развој су јој погодна сува, топла и каменита станишта. Горки бадем је [[дрво]] високо 5-8 м. Има издужене ланцетасте листове, по ободу тестерасто назубљене и шиљатог врха. У пазуху листова и лисним петељкама налазе се 1-2 жлезде.
| image_caption = цвет бадема
| regnum = -{[[Биљке|Plantae]]}-
| divisio = -{[[Скривеносеменице|Magnoliophyta]]}-
| classis = -{[[Дикотиледоне биљке|Magnoliopsida]]}-
| ordo = -{[[Rosales]]}-
| familia = -{[[Rosaceae]]}-
| subfamilia = -{[[Prunoideae]]}-
| genus = ''-{[[Prunus]]}-''
| subgenus = ''-{[[Amygdalus]]}-''
| species = '''''-{P. dulcis}-'''''
| binomial = ''-{Prunus dulcis}-''
| binomial_authority = -{(Mill.) D.A.Webb}-
| synonyms =
-{''Prunus amygdalus''}-<br>
-{''Amygdalus communis''}-
}}
'''Бадем''' ({{јез-лат|Prunus dulcis}}), или '''слатки бадем''', је [[дрво]] из фамилије ружа (-{[[Rosaceae]]}-), чији се [[плод]] и [[семе]] користе у исхрани људи као [[воће]]. У народу се користи и назив бајам за сам плод дрвета.
 
Назив '''бадем''' у ботаничкој литератури се користи за неколико сродних врста рода ''-{Prunus}-'' и подрода ''-{[[Amygdalus]]}-''. Сем слатког, постоји и [[горки бадем]], чије семе има већу количину цијанида и може се сматрати отровним ако се конзумира у већим количинама. Занимљива врста је и ''-{Prunus tenella}-'' или [[степски бадем]], који расте у [[Делиблатска пешчара|Делиблатској пешчари]].
Бели или ружичасти цветови се појављују још у току марта – априла. [[Плод]] је дугуљаста коштуница (ендокарп) која садржи једну, ређе две семенке. Семе је спљоштено, дужине око 2 цм а ширине 1,2 цм. Епикарп је маљав и зелене боје, а кожасти мезокарп отпада када се осуши. Горки бадем цвета у рано пролеће.
<gallery>
Слика:Urueña almendro1 lou.jpg| дрво бадема у цвету
Слика:Prunus dulcis flor.jpg|цвет бадема
Слика:Spain Calpe Penyon Almonds green.jpg|плодови бадема
Слика:Sa almonds.jpg|[[семе]]на слатког бадема
</gallery>
 
== Спољашње везе ==
== Семе горког бадема ==
{{Commonscat|Almonds}}
* [http://www.almondsarein.com/ калифорнијски „борд“ бадема]
 
[[Семе]] горког бадема се користи за добијање ароматичних [[вода]] које делују као наркотик и седатив. Служи и за добијање масног уља, цеђењем зрелог семена које нема амигдалина. То је бистра, бледожута течност, скоро без мириса и врло благог укуса, а састоји се из смеше глицерида олеинске (80%) и линолне киселине.
 
{{клица-дрво}}
Ово [[уље]] се може користити у прехрамбеној индустрији, као јестиво и у козметици за израду кремова. Служи као масна подлога за израду мелема, као растварач за справљање камфорног уља и справљање емулзија. Бадемово уље се често и фалсификује. При употреби горког бадема морамо имати у виду да интерно узимање може бити врло опасно.
 
[[Категорија:Rosales]]
Семе се сакупља када коштуница потпуно сазри, мезокарп отпада, а [[коштица]] се суши на промајном месту. Потапањем семена у топлу воду семењача се скида. Семе бадема је дугачко до 2,5 цм, на врху сужено у мали шиљак, а са супротне стране заобљено. Мириса нема, а укуса је горког. Семе треба да је цело и неоштећено од инсеката.
[[Категорија:Јестиви орашасти плодови и семенке]]
 
[[Категорија:Турцизми]]
Семе горког бадема садржи и до 55% масног уља, нешто шећера, око 25% беланчевина,затим слуз, гуму и цијаногентски хетерозид који даје горчину, а највећа је лековитост баш у њему. Бадемово уље садржи око 80% триолеина.
[[Категорија:Усеви]]
 
== Лековито дејство ==
 
Горки бадем садржи цијановодоничну киселину,врло јаки отров, па се забрањује сваки покушај да се короисти оралним путем. У спољној употреби, припремљен у облику врућих облога и купки, ублажује бол, нарочито мигрену, болове бубрега и јетре, реуму и киселину. Тесто које добијамо од овог воћа служи као добар сапун за особе са осетљивом кожом и изврстан је природни дезодоранс, далеко бољи и здравији од вештачких спрејева. . Цела биљка садржи гликозиде у семенкама, кори и лишћу. Толико је отровна да 50-70 горких бадема узрокују смрт код одрасле особе, а само 3 горка бадема могу изазвати јако тровање. Ипак, екстракт бадема који се користи за колаче произведен је од горког бадема јер горчина екстракта потиче од прусичне киселине, која се уништава деловањем топлине и екстракције уља.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бадем”