Рођен је [[19. август]]а [[1826]]. у [[Сокобања|Сокобањи]] од родитеља Милована и Марије. Основну школу и гимназију учио је у родном месту, а гимназију у Зајечару (1838/39) и [[НеготинНеготину]]у (1839/40)<ref>{{cite book|first=МИЛАН|last=ЦВЕТИЧАНИН|title=Зајечарска гимназија 1836-1936|year=1937.|location=Зајечар|pages=51}}</ref>. Богословију је учио у [[Београд]]у. У Неготину је био питомац [[Епископ Доситеј Новаковић|епископа Доситеја (Новаковића)]], а у Београду [[митрополит београдски Петар|митрополита Петра (Јовановића)]]. „Чињеница да је на себе привукао пажњу митрополита Петра Јовановића, који га је био наменио себи за наследника, упућује на то да је млади Милоје морао имати изванредне способности." Са још петорицом кандидата митрополит Петар упутио је младога Милоја на школовање у [[Кијевска духовна академија|Кијевску духовну академију]] 1846. године. У току школовања Милоје прима монашки чин, с благословом митрополита Петра, 29. марта 1853. у [[Кијевско-печерска лавра|Кијевско-печерској лаври]] и добија монашко име Михаило. Митрополит кијевски Филарет рукоположио га је у чин [[јерођакон]]а 12. априла, а за [[јеромонах]]а 16. истога месеца. Духовну академију завршио је јула 1853. године добивши научни степен магистра богословља.
Млади јеромонах Михаило вратио се у Београд 1854, након седмогодишњег студирања у [[Кијев]]у, и ставио на располагање своме митрополиту, који га је поставио за професора Семинарије у Београду. На овом положају задржао се врло кратко. Почетком октобра 1854. изабран је за [[епархија шабачко-ваљевска|епископа шабачког]], а 11. октобра произведен за [[архимандрит]]а [[Манастир Студеница|студеничког]]. Хиротонисан је за епископа у београдској Саборној цркви 14. октобра, а већ 19. октобра устоличен је у [[Шабац|Шапцу]].
